Кријумчари мигранте сада укрцавају и на луксузне јахте

Кријумчари избеглица се не предају, иако су у последње време претрпели више тешких удараца снага безбедности на просторима Медитерана, од Турске, преко Грчке и Италије, до Шпаније. Како би замели трагове, сада све чешће за илегални превоз миграната користе луксузне јахте и мање бродове.

У операцијама које су у Егејском и Мраморном мору извеле турске снаге безбедности – обалска стража, полиција и жандармерија – откривено је да кријумчари све чешће користе „нормалне” бродове и рибарске чамце, које краду у Турској, Грчкој или у земљама Западне Европе. То је одмах довело до повећања цена које плаћају бескућници покушавајући да се илегалним путевима домогну „бољег живота” негде у Италији, Немачкој, Аустрији, Шведској…

Кријумчари избеглица очигледно мењају тактику: на тај начин покушавају да збуне обалску стражу пошто су раније по правилу користили старе, расходоване бродове, који су управо због тога привлачили пажњу и врло често су завршавали на дну Медитерана односећи многе животе.

„У последње време смо појачали контролу: у Бодруму и Мугли откривено је више луксузних јахти препуних илегалних миграната. Требало је да се домогну обала Италије”, истичу у Министарству унутрашњих послова Турске. Криминалци сада очигледно на тај начин покушавају да прикрију трагове. Како је откривено, и јахте су пренатрпане: у њима се превози од осамдесет до сто миграната, откривају истанбулски медији.

Кријумчари од избеглица сада узимају најмање по петсто евра за превоз од турске обале до грчких острва у Егејском мору, а две хиљаде евра за пребацивање до Италије. Цена је четвороструко већа за кријумчарење избеглица од Авганистана, Ирака или Сирије преко Балкана или Средоземља, до Француске, Немачке или Шведске. У разговору с бескућницима утврђено је да им криминалци посебно наплаћују и појасеве за спасавање када их има на бродовима.

„Кријумчарење избеглица постало је последњих година веома уносан посао којим се баве хиљаде криминалца из више од сто земаља, укључујући и оне из Европске уније. Они су повезани и клијенте по правилу траже и лако проналазе преко друштвених мрежа, обрћући милионе долара и евра”, тврде у Комесаријату Уједињених нација за избеглице.

Прошле године Турска је депортовала више од сто хиљада илегалних миграната. Они у последње време стижу претежно из Авганистана и Пакистана.

Нови турски министар унутрашњих послова Али Јерликаја формирао је посебан депортациони центар у Истанбулу, који ће предузимати мере против миграната који немају право на азил. Турска више не зна шта да ради с четири милиона бескућника који су још пре десетак година углавном стигли из Сирије. После „арапског пролећа” Турци су показали велику солидарност с избеглима пристиглим из Сирије с којом имају 900 километара дугу заједничку границу, али више нису спремни да трајно деле своју судбину с избеглицама.

У пограничном подручју на северозападу Сирије Турска је уз помоћ невладиних организација већ изградила низ насеља у која се вратило око 600.000 од 3,5 милиона избеглица, тврде у влади. У кампањи за мајске изборе председник Реџеп Тајип Ердоган је обећао да ће решити тај проблем и наговестио да би после више од десет година могао да се сретне с председником Башаром ел Асадом како би коначно скинуо са дневног реда судбину избеглица које су привремено уточиште нашле у Анадолији.