Једна колона множи, али и дели опозицију

Да се ванредни парламентарни избори одржавају следеће недеље, готово је извесно да би на изборном листићу опозиција била заступљена у више колона. Јединствен опозициони блок који би окупио и снаге левице и деснице, као што је то било 2000. године у случају ДОС-а, по свему судећи у овом тренутку је прилично неизвесан сценарио. Уколико се нешто у фото-финишу не промени и не дође до интервенција са стране, тешко је замислити да би на изборима наступиле чак и само две опозиционе колоне – грађанска и национална.

Зашто и после више од деценије опозиционог рада искусни политичари не могу да пронађу начин да превазиђу поделе и уједине се у покушају да подигну своје шансе на изборима? Чини се да су непремостиви узајамни односи политичара који су махом сви потекли из Демократске странке, одакле су били избачени или су сами одлазили. Једна од већих препрека за обједињавање опозиције јесу и озбиљне разлике када је реч о увођењу санкција Русији или о евроатлантским интеграцијама. По питању Косова и Метохије, већина на левици чак не жели превише ни да се изјашњава. Радије препуштају власти да она ломи главу око тога.

Уместо обједињавања опозиције, протести на улицама су довели до распада коалиције „Морамо” и Народне странке Вука Јеремића, која није међу потписницима захтева за расписивање ванредних парламентарних и београдских избора. Лидер „Еколошког устанка” Александар Јовановић Ћута је, упркос свему, оптимиста. За „Политику” каже да је најважније да се све партије опозиције које учествују на протесту уједине и да се сруши власт. „Најважније је да срушимо режим и зато сам против тога да се делимо на грађанску и тврду десницу. Када победимо, онда можемо да се делимо лево и десно. Знате, ако неко мисли да на овим изборима промовише програме, онда има проблем. Сви програми страначки да се замрзну за неке друге изборе”, каже Јовановић.

И за Мирослава Алексића, председника Народног покрета Србије, који је заједно с Јовановићем у петак формирао посланички клуб, излазак опозиције на изборе у једној колони је приоритет, због чега најављује да ће о томе разговарати с колегама из опозиције. „Апелујем да имамо једну колону. Захтеви протеста ’Србија против насиља’ треба да буду нешто око чега ћемо се окупити и да као један блок изађемо на изборе”, каже за наш лист Алексић.

Председник Демократске странке Зоран Лутовац сматра да би опозиција требало да пронађе „формулу” за излазак на изборе, који би могли да буду одржани пре краја године, а која би им донела потребан број гласова за промену власти. „Важно је да формат укрупњавања доноси више гласова него што би донео појединачан излазак на изборе. Важно је да погрешним укрупњавањем не делујемо одбијајуће, да у збиру не добијемо мање гласова него што бисмо добили одвојено”, рекао је Лутовац.

А лидер странке Србија центар (Срце) Здравко Понош наводи да је реч о Вучићевој фарси нуђења избора опозицији „кад год хоће”. За „Политику” каже да сад кад опозиција тражи изборе, Вучић најпре мора до Брисела да се види с Куртијем и до Њујорка. „Прича о изборима му је иначе служила за убацивање клипова у точкове сарадње опозиције и одвлачење пажње јавности од поразних резултата његове власти. Пре свега на теми КиМ, али и у економији. Србија каска на зачељу Европе, а Вучић уверава народ да смо економски тигар”, каже Понош.

„На пролеће када их буде, најбоље би било када би број опозиционих колона био ствар усаглашене опозиционе тактике са циљем да се повећа излазност и постигне кумулативно најбољи резултат. Била би од користи и квалификована истраживања. Најгори сценарио је да се колоне формирају као последица разних наслеђених анимозитета и рачуница да се обезбеди живот од опозиционог политичарења. Највероватнији исход је негде између. Одговоран део опозиције ће бити спреман за прву варијанту, а себичан и од режима инструментализован ће се приклонити другој”, наводи Здравко Понош.

Каже да је странка Србија центар за прву варијанту и као доказ наводи да су то демонстрирали и сарадњом коју су успоставили са ДС-ом и странком Заједно на платформи која је отворена и за остале странке проевропске оријентације. „Спремни смо и за најширу могућу сарадњу са свима из опозиције на тему борбе за изборне услове и контролу избора. Спремни смо и за више од тога, односно за орочену сарадњу у најширем могућем опозиционом формату који би се окупио на тему смене овог режима, лустрацији и припреми регуларних избора”, каже Понош.

Лидер ПОКС-а Војислав Михаиловић каже за „Политику” да је, колико год било колона опозиције, најважније да то буду коалиције чији је темељ програмска блискост и визија куда треба да иде Србија, а не искључиво рушење било кога. Додаје да се варају многи ако мисле да је народ наиван и да ће свој глас дати некоме само да би неко други пао с власти. „Ту лекцију су грађани научили још после 5. октобра 2000. године, када је срушен Слободан Милошевић, али није срушен његов систем владања и многи његови људи који су само променили дрес и наставили из сенке да управљају земљом на исти начин као пре. Опозиција, било десна или лева, може победити само ако тако поступи, ако понуди алтернативу, конкретан програм и људе који ће сутра водити земљу. Због тога сам уверен да ће опозиција, ако је мудра и жели истинске промене у земљи, а не само персоналне, ићи у више колона, небитно да ли су то две, три или више, али које су програмски усаглашене и које су довољно јаке да пређу цензус, што је јако важно, да не би било расипања опозиционих гласова”, каже Михаиловић.

Српска коалиција НАДА, коју чини ПОКС и Нови ДСС, једина је предизборна коалиција која је опстала и после избора, за разлику од других које су прављене само да би се прешао цензус, а које су биле суштински непринципијелне. Такве коалиције су се распале после избора, а гласачи су се осетили преварено. „То се мора избећи по сваку цену. Ми ћемо сигурно наступити заједно и на следећим изборима, а остављамо могућност сарадње и са другим странака с десног спектра политичке сцене, а ту пре свега мислим на Заветнике и Двери, с којима смо имали вишемесечну кампању противљења противуставном и антисрпском француско-немачком споразуму. Без обзира на неке наше разлике, окупила нас је брига за српски национални интерес на КиМ, коју смо изразили противљењем споразуму који значи де факто признање сецесије наше јужне покрајине. Не видим како можемо правити коалиције пре или после избора с некима с којима имамо потпуно другачију визију решавања овог и многих других изазова. То би била превара гласача. Зато једна колона није могућа”, истиче Војислав Михаиловић.

Народна посланица Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Јелена Јеринић каже да прво треба утврдити шта значи опозиција, јер у овом тренутку, како наводи, није сасвим сигурно ни да ли су то све посланичке групе које су гласале против избора владе у октобру 2022. године. За наш лист наводи да ЗЛФ може да сарађује само са онима који искључују било какву могућност будућих коалиција или подршке странкама које су сада на власти, СНС-у и СПС-у. „Важно је шта се дефинише као циљ опозиционе или тзв. опозиционих колона. Очигледно је да је први циљ развлашћивање ове власти, али треба водити рачуна и о томе како ће Србија изгледати након тога и у том погледу програмске и концепцијске разлике странака и организација у опозицији не треба занемаривати. Уместо теоријских разговора о томе да ли је боље две, три или више колона, за мене је важније размотрити могућности за сарадњу и заједничко деловање које би дало резултате – а то је победа на изборима на било ком нивоу. Кључно је да постоји сарадња ради делотворне контроле изборног процеса, и то не само у току изборног дана, као и да постоји заједничка кампања за излазак на изборе, која би на изборе извела већи број опозиционих бирача, без обзира на то за коју опцију гласају”, каже Јеринићева.

Додаје да би се осим тога могли договорити и начини на које опозиционе странке могу да делују заједно у току предизборне кампање, али и неки стандарди деловања након доласка на власт. „Чини ми се да је у јавности створена слика о томе да је најважније у овом тренутку изјаснити се о томе колико ће опозиционих колона бити и да ће то, ако их буде преко неког замишљеног идеалног броја, обесхрабрити грађане да је промена уопште могућа. Мислим да је од тога важније да грађани и грађанке знају да у опозицији постоји договор о свим важним питањима и да постоји заједничко деловање. Важно је да постоји договор о томе како доћи до најбољег резултата на изборима који је грађанима јасан и заједнички саопштен. Такви договори су могући и то показује заједничко деловање посланичких група које организују протесте ’Србија против насиља’”, закључује Јелена Јеринић.

Ђилас: Без спајања неспојивог, водимо у ЕУ до 2030.

Лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас наводи да су паризер и у колико колона ће изаћи опозиција две теме којима се данас бави већина политичара и медија у Србији. За „Политику” каже да, док то слуша, већи део грађана размишља у какву им школу иду деца, плаше се да се не понове „Рибникар” и Младеновац, размишља о расту цена, платама, криминалу и корупцији који изједају друштво, да ли ће нам Европа опет увести визе. То и још много таквих животних питања су оно о чему размишљају људи у Србији, а не о паризеру и колонама.

„И зато бисмо пре свега, пре колона и паризера, могли да се договоримо у каквој земљи желимо да живимо? Да ли хоћемо земљу без насиља, агресије, вређања, земљу у којој ће се ценити пристојност, а не бахатост, земљу у којој ћемо се посветити деци тако што ћемо им пре него што им обучемо униформе дати бесплатне књиге, пре него што им забранимо брзу храну дати здрав и бесплатан оброк у школи, пре него што их тестирамо на дрогу склонити им дилере из школа и школских дворишта, а пре него што их приведемо због имитирања криминалаца склонити им криминалце из јавног простора. Мислим да сви то хоћемо. Или би барем тако требало да буде”, каже Драган Ђилас.

Истиче да опозиција на изборе треба да изађе у што мањем броју колона, по могућству две, окупљене не на „анти-Вучић” него на „за Србију” принципу. „На идеји промена и избора типа друштва у коме желимо да живимо, али без спајања неспојивог, јер то није природно, а ни људи то неће. ССП се залаже за промене које ће обезбедити свим грађанима да живе како се живи у земљама ЕУ, зато смо дефинисали и програм ’Правац Европа’, који гарантује да Србија може да постане чланица ЕУ до 2030. Не због чланства већ због живота. А кад променимо ствари за које смо сви свесни да нису добре, онда можемо да причамо и о паризеру. И одмах да се изјасним. Паризер не једем, али месни нарезак обожавам”, каже Ђилас.