Домино ефекат пада цена

Писао сам у претходној колумни о томе да ће се у предстојећем периоду сигурно јавити потреба да држава буде та која ће интервенисати на тржишту како би заштитила становништво и да апсолутна слобода тржишта неће постојати с обзиром на то какви се ратни изазови свуда у човечанству јављају. Када су ратне неприлике извесност, држава је та која преузима палицу, а више је него очигледно да човечанство увелико гази у глибу великог светског сукоба. Питање је времена када ће се завеса на светској позорници увелико подићи и да пушкарање свако са сваким може да отпочне.

Дакле, будућност економија је у интервенционизму, свидело се то неком или не. Његов обим зависиће од обима неприлика, али свакако ће свим владама, па и нашој приоритет бити да заштити државу од сукоба и народ од потенцијалне глади. Отуда, заиста само апсолутне незналице, класични аматери у политици, могу да исмевају Вучићев потез за корпом и читањем цена производа које морају да падну. Да не улазим у то колико је то сјајан маркетиншки потез, већ и чињеница да држава ставља до знања да ће се ипак она питати шта ће колико коштати и да баца упозорење трговцима да убудуће неће моћи да дивљају са маржама. Суштина је у томе да се грађанима улива сигурност у несигурним временима и да је држава та која мисли о њима и њиховим животним потребама. Било би добро и да се размисли о евентуалном пооштравању казни у случају да се не поштују одлуке државе, јер колико год да је тржиште слободно, оно не може да створи прилику трговцу да дивља и зарађује енормно у моментима када невоље захватају народ. Посебно није коректно да произвођач једва преживљава, а да трговац гули кожу народу и да на производ налепи цену и по пет или десет пута већу од оне коју је платио произвођачу.

Вучић је суштински ставио до знања свима који су мислили да на невољама екстремно зарађују да то баш неће моћи. На неки начин послао је поруку јавности да држава неће толерисати гуљење коже народу, посебно када су у питању производи који се свакодневно користе попут основних животних намирница. Трговци ће морати да пронађу меру, јер уз апсолутну сагласност да су цене горива увећане и да се то мора укалкулисати, ипак ваља нагласити да плаћају најјефтиније цене струје и осталих енергената у Европи, тако да морају да пронађу баланс и да прилагоде своју пословну политику реалном стању у друштву. Председник државе се поставио као истински заштитник обичног човека у односу према неретко незајажљивим трговцима и то је оно што ће народ сигурно умети да цени. Исмевање тог потеза је очајнички покушај незналица и аматера да нешто што је добро и што је озбиљна порука комплетној јавности покушају да омаловаже. Уосталом, одмах после Вучићевог потеза нешто слично је учинила и хрватска влада. Оно што је најбитније, овај потез је покренуо лавину која нас вуче ка томе да ће почети да падају и цене многих других производа, јер је ефекат такав да ће народ ићи од трговине до трговине и тражити повољнију цену. Тржиште је у само једном дану захваљујући том Вучићевом потезу променило своја правила на добробит народа. Чик сада нека неко подигне до лудила цену тог паризера против кога се опозиција тако уротила. Чик нека проба да подиже цене уопште сухомеснатих производа. Тешко да ће било ко то учинити у скорије време јер ће људи далеко пажљивије пратити кретање цена, а вала и тражиће свуда ознаку „Боља цена”.

Зато је Вучићев потез са корпом нешто што је у сваком погледу изузетно промишљено. Он показује да народ жели да има као предводника истинског заштитника и човека од ауторитета чија ће реч морати да се слуша и поштује. Народ заправо тражи државу која ће се у сваком погледу ставити изнад прохтева појединца. Вучић је овим потезом доказао да је то могуће.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa