Живот је превише важан

„Уметност мора да буде одговорна и да буде лепа. И, ако уопште има некаквог смисла, она мора бити везана за живот…Дубоко верујем да јасноћа и дубина визије коју су нам уметници вечерас показали указују на неке од најважнијих ствари у нашим животима. Морамо познавати садашњост да би могли да почнемо о будућности да размишљамо. Оно што учимо од уметности јесте управо та велика истина да је живот превише важан да би га препустили само политичарима”.

Овим речима је Дејвид Елиот, ликовни критичар из Велике Британије отворио 49. Октобарски салон у Музеју „25 мај”.

Његовом обраћању претходио је говор Радмиле Хрустановић, помоћнице градоначелника Београда, а присутнима су се обратили и Бојана Пејић уметничка директорка овогодишњег Салона, као и представници жирија коју су уручили нагрaде.

У Музеју „25 мај” синоћ је владала велика гужва, а у Београд су успели да пристигну и неки инострани уметници међу којима и руска група „Шта радити”, добитник једне од три равноправне награде Октобарског салона за филм о перестројци. Новине које су штампали за београдску изложбу заплењене су на  граници у Москви и нису стигле у Београд. Награда је уручена и младој уметници Даринки Поп– Митић за серију слика „Пејзаж”, као и уметници из Данске Катји Сандер за видео инсталацију „Шта је  капитализам”. Први пут ове године установљена је и уручена награда Међународног удружења критичара AICA–секција за Србију и она је отишла у руке београдске групе „Споменик” која  већ годинама организује јавне расправе на тему памћења трауматичних догађаја у бившој Југославији. У оквиру Салона ова група ће организовати низ предавања и дискусија у сарадњи са теоретичарима културе и антрополозима из БИХ.

Културни центар Београда награду је доделио израелској уметници Сигалит Ландау која је излагала у павиљону Израела на 47. Бијеналу у Венецији.Традиционална награда Музеја примењене уметности отишла је у руке Рели Аврахами за рад „Продавци цвећа”. После званичног отварања уследио је Queer кабаре.

Октобарски салон  траје до 9.новембра, подсетимо, под називом „Уметник грађанин–уметница грађанка” и са мотом „ Да ли нам је потребна уметност да нам каже оно што не желимо да знамо?”

М. Ђорђевић