Дигитална еволуција

Стварање живота у дигиталним окружењима није ништа ново. Још од библијских времена човек је покушавао да дахом покрене глину. И опет се исказала онтолошка законитост сваког испољавања људске креативности: од самих зачетака су у игри све могућности, макар у рудименталном облику.
Креирање дигиталних, саморепродукујућих компјутерских програма који мутирају и еволуирају отпочело је раних деведесетих, са симулацијом коју је развио Томас С. Реј и назвао Tierra. Поред овог, развијени су и други софтвери (Avida, Breve, Darwinbots, Nanopondi…) који су, углавном, служили за тестирање и проверавање математичких модела еволуција.

До 2000. године овакви пројекти су већ замирали, јер хардвер није могао да прати брзину развоја софтвера. Пре свега, резултати су искоришћени у мрежним, онлајн игрицама. Наравно, и за стварање компјутерских вируса.

И Стивен Хокинг о истом говори: "Сматрам да се рачунарски вируси могу уврстити у живот", додајући "штофа" прилично омиљеним али и бесплодним расправама по форумима да ли се компјутерски вируси могу сматрати живим бићем. У међувремену се стварање вештачког живота (Artificial Life) преселило на универзитете и у лабораторије. Један од обимнијих портала са линковима налази се на адреси www.alcyone. com/max/links .

Један други процес се чини подједнако значајним. Према теоретичару Били Џоју, незаустављиву интеграцију био и нано технологије са вештачком интелигенцијом и ИТ технологијама омогућиће, пре свега, чињеница да технолошки развој не зависи више од јаког државног залеђа, већ од знања појединаца или група унутар глобалних корпорација. Технопесимисти, као дотични, сматрају да се тиме отвара нови виртуелни простор у којем човек више није у средишту.

Нимало случајно око 2000. појављују се технолошки и корпорацијски оквири у којима се дигитални облици живота "припитомљавају" за широку употребу, упоредо са "припитомљавањем" корисника нових технологија. Моћна шпанска "Teлефоника" и ове године, по десети пут, расписује конкурс под називом "Живот" (vida), у коме позива ауторе да пријаве уметничке пројекте који се баве интеракцијом између "синтетичког" и "органског" живота, иновативне пројекте у којима се развија концепт артифицијелног живота, као и из сродних области роботике и вештачке интелигенције. Интернет-адреса овог конкурса је www.fundacion. telefonica. com/at/vida, награде су новчане, пријављују се видео радови са потребним информацијама, а овогодишњи рок је 22. октобар. На сајту се налазе описи свих досадашњих награђених радова.

Примера ради, рад јапанског уметника Харукија Нишиџиме из 2003. године састоји се од визуелних представа аналогних звучних таласа из човекове околине, који су уловљени помоћу дигиталне опреме за прикупљање "електронских инсеката", односно свакидашњих звукова. На тај начин, према овом уметнику, људи постају свесни информација и утисака који доскора нису постојали, а данас су неизмерно битни. Реч је о мобилној телефонији.

Како је познато да мобилни телефони развијају дигитални део људске личности, не би требало да нас изненади да ће свакидашња примена дигиталних облика живота у техноеволуцији (популарно: агенти) отпочети управо у мобилној телефонији. Или у ономе што ће ускоро постати мобилни телефони.