Изложба о Вислави Шимборској

Отварање изложбе фотографија „Сто година Виславе Шимборске” уприличено је синоћ у Народној библиотеци Србије (НБС) у Београду, у организацији Амбасаде Пољске у Србији, поводом великог јубилеја од рођења чувене пољске песникиње.

Изложбу ауторски потписују Јоана Громел Илг и Витолд Сјемашкјевич, а поставка је реализована на иницијативу Фондације „Вислава Шимборска”, уз подршку пољске амбасаде, српске песничке организације „Трећи трг” и НБС.

Уводну реч је упутио др Владимир Пиштало, управник НБС који је истакао да је Шимборска била веома цењена и популарна у старој Југославији.

„Драги љубитељи књижевности, имамо задовољство да код нас угостимо овако дивну изложбу где обележавамо јубилеј – 100 година од рођења Виславе Шимборске. Мој пријатељ Чарлс Симић је давно говорио да је био фасциниран пољском књижевношћу, посебно поезијом и увек је издвајао управо Шимборску”, присетио се Пиштало првог „сусрета” са пољском песникињом.

Након савета од Чарлса Симића, и сам Пиштало је онда читао њену поезију, изучавао предано, а сећа се и њених познатих колажа које је са љубављу стварала, што се може видети на неколико паноа ове поставке.

„Шимборска је била изузетно професионална госпођа. Притом не мислим „госпођа” у социјалном погледу, већ у метафизичком смислу. Имала је специфичан однос према животу, а са својим партнером Корнелом Филиповичем је живела у природи. Данашња изложба је прилика да се присетимо њеног књижевног и ликовног стваралаштва”, нагласио је Пиштало и додао да је данас први пут видео фотографију сусрета нашег Иве Андрића и Виславе Шимборске, те да је песникиња посећивала Београд и Југославију као сасвим млада.

Амбасадор Пољске у Србији Рафал Перл изразио је задовољство што се изложба о изузетној песникињи отвара управо у „највећем храму образовања” каква је Народна библиотека Србије.

„Била је симбол Кракова у коме је живела цео радни век. Фондација брине о њеној заоставштини, а била је песникиња, успешан преводилац, мајстор колажа. Нобелова награда ју је посебно прославила, а дела су јој преведена на више од 40 језика”, нагласио је Пери, преноси Танјуг.

Амбасадор Пољске је најавио у наставку програма разговор са српским преводиоцем дела Шимборске – Бисерком Рајчић, заслужном, како је рекао, за велику присутност нобеловке на простору целе бивше Југославије.

Бисерка Рајчић је напоменула да је Шимборска имала доста сложен живот, остала без оца са свега 13 година, почела да ради са 16, живела скромно са мајком, док јој се сестра удала и отишла код мужа.

Ипак, имали су у наследству четири стана, од чега су три издавали, а у једном живели од тих кирија. Међутим током Другог светског рата, Немци су им станове одузели, а пустили су их да живе у летњој кухињи.

Шимборска је у основној школи већ ликовно обрађивала своје текстове и текстове пријатеља – ђака из одељења, и много је волела да црта као мала, касније се посветила писању.

У својој поезији, Шимборска је често користила иронију, парадокс, контрадикцију и недореченост да би осликала филозофске теме и интересовања, како ју је сагледала светска теорија и критика књижевности.

Објавила је око 250 песама, а преведена је до данас на скоро све европске језике, арапски, хебрејски, јапански и кинески.