Опозиција скупо плаћа удар на јефтини паризер

Појефтињење великог броја производа доказ је бриге власти за буџет грађана Србије, што је део опозиције дочекао с подсмехом. На њиховој мети се нашао паризер као парадигма мера које у борби с увезеном инфлацијом воде владе широм Старог континента и за то свуда, осим у Србији, добијају подршку и оног дела стручне и политичке јавности иначе критички настројеног према власти. Одлука о датуму ванредних парламентарних избора у Србији још није донета, али је кампања увелико почела. Једна од главних тема биће животни стандард грађана. Власт је прихватила бачену рукавицу и одговорила на изазов да једно од битнијих питања пред изборе буде инфлација. Већи део опозиције је поново пропустио шансу да понуди своје економске мере па је на ироничан и шаљив начин коментарисао одлуке које је спровела извршна власт.

Колико економске теме могу да стану раме уз раме са оним државним и националним, као што је Косово, у предизборној кампањи? Да ће то бити случај овог пута могло се закључити када је председник Вучић пре десетак дана најавио снижавање цена појединих намирница, међу којима је симбол постао паризер. У обраћању из Председништва Србије председник је поред себе имао корпу из продавнице из које је вадио јогурт, сок од јабуке, кромпир, а највише пажње је привукао паризер. Појефтињење управо ове саламе „запалило” је друштвене мреже. Критичари режима су заборавили да је животни стандард грађана био увек једна од доминантних изборних тема, а сада посебно добија на тежини због раста цена условљених пре свега ратом на северу Европе.

Председник Србије је, говорећи о производима по „бољој цени” и реакцијама на снижење паризера, нагласио да је паризер добар и да га је у младости јео готово сваки дан док се бавио спортом. „Паризер сам јео као дечак буквално сваки дан. Мајка и отац нам оставе нешто мало новца, и брат и ја пола хлеба поделимо на четвртине, кад има за мајонез има, ал’ увек је била нека салама, која је била много лошијег квалитета него ова данас”, појаснио је председник гостујући на ТВ Пинк. С тим у вези, осврнуо се и на писање неких медија на дан када је акција „Боља цена – цена за народ” ступила на снагу.

„Први дан је било – тај одвратни паризер неће нико да једе. То ни кучићи неће да једу. А онда сам нашао сутрадан како су променили плочу, кад су схватили да је произвођач баш тог паризера Мирослав Мишковић, који је ваљда њихов велики пријатељ. А онда су ставили наслов – ’Грађани и даље деликатес купују само на граме’. Одједном је то од хране за кучиће постао деликатес”, казао је Вучић. Највише критике је дошло од проевропске опозиције која је тврдила да председник продаје маглу и да тим попустом вређа грађане. Али о томе су говорили они којима паризер није на менију, који имају новца да купе квалитетнију храну и који ову, коју „продаје” Вучић, неће окусити.

И у томе се види разлика између власти и овог дела опозиције који не схвата да, због привилегија које су некада имали када су били део власти, а данас када су посланици, у Србији постоје сиромашнији људи и да не могу сви себи ни својим најближима да приуште оброк који је „тежак” више од хиљаду динара. Не разумеју да шта год да су рекли, само су покушали да загорчају укус паризера који користи немали број људи. И када председник Вучић крене с промоцијом и демонстрацијом доручковања јефтиног паризера, критичка јавност се подигне и одапне оштре стрелице као да сваког дана одваја од уста не би ли нахранила најсиромашније.

Директор агенције за истраживање јавног мњења „Фактор плус” Владимир Пејић каже да је оно што је урадио Вучић маркетиншки веома добро осмишљен потез. За „Политику” каже да је циљ тих мера да се стабилизује тржиште, јер политичке поруке имају утицаја на привреду и имају утицаја и на бирачко тело. „Већи број људи користи те производе и све то људима добро дође. Грешка опозиције је што се ’упецала’ на ту причу и мислим да није био циљ да се баци удица на њих и да они скачу, али су критичари власти прилично исхитрено и неискусно реаговали. Дошли су у ситуацију да исмевањем паризера они у ствари исмеју један део грађана. Свако појефтињење, макар то деловало и банално, за похвалу је и опозиција не треба на тај начин да се тиме бави”, каже Пејић. Наводи да опозиција не треба да се бори против тога и да буде против ових предлога јер нико здравог разума неће бити против тога. Они треба да изађу на својим предлозима, да кажу да када они дођу на власт, биће ниже цене више производа и „значајнијих артикала”.

Маркетиншки стручњак Небојша Крстић каже да је појефтињење животних намирница које је најавио председник Србије изазвало у делу медијске и политичке јавности више негативних реакција него било које поскупљење у последњих неколико година. За „Политику” каже да то јесте парадокс, али неко ће, анализирајући га, извести закључке о порасту животног стандарда на који смо се, изгледа, навикли до мере да га више и не примећујемо. „Нарочито када је реч о елитном (неко ће рећи квазиелитном) делу друштва. Уредник НИН-а, Ћулибрк, у једној се ТВ емисији брецнуо на председника ’који му нуди да једе паризер’, и изразио сумњу да је паризер лошег квалитета, па је позвао Вучића да он први проба тај производ с листе оних којима је цена умањена. Чини ми се да је после тога паризер постао тема над темама. ’Независни медији’ дохватили су се као пијан плота и кренуло је штанцовање колумни, писмених састава, есеја и сматрања у којима је сваки аутор покушао да објасни колико је он узвишенији и колико се гади јефтиних животних намирница”, каже Крстић и додаје да је једна од гошћи на Н1 победоносно закључила да чак и њени кучићи одбијају да једу паризер.

„Могуће је да су навикли на суши или јапанску кобе говедину, но хистерија је досегла тачку кључања, акција смањења цена добила је бесплатну рекламу, производи с бољом ценом разграбљени су у супермаркетима, а друштвена и политичка сцена поново се раслојила на снобовску тј. квазиелитистички део и на нормалне људе затечене овим пароксизмом поремећаја свести”, каже Крстић. Додаје да се акција захуктавала ношена бесплатном рекламом коју су јој дали „узнемирени” медијски и политички радници. Каже да у маркетингу не постоји боља ствар него када нека акција изађе из оквира огласног простора и пређе у ТВ емисије, на насловне странице новина и на трансфер „од уста до уста”. „Последице ове несвакидашњег феномена биће то што ће медијски ’елитисти’ и њима припадајућа опозиција давати пежоративне називе странци (или странкама) власти, нпр. ’паризер коалиција’, мислећи да им тиме праве штету, док ће ’жртвама’ и то донети већи рејтинг”, закључује Небојша Крстић.

Професор Зоран Стојиљковић каже да је у току борба за гласове најсиромашнијих људи и да опозиција поново пропушта шансу да се тим категоријама људи приближи. За наш лист каже да су појефтињења знак да је почела изборна кампања и да се, колико често имамо изборе, чини као да не излазимо из политичких агитација и да је то константа код нас. „По мени је све што се дешава равнотежа немоћи између власти и опозиције која је очигледно променила тактику јер је увидела да не може да натера власт да испуни захтеве постављене почетком маја. Власт има проблема због велике инфлације и покреће та социјално-економска питања и сада се конкретним групама даје помоћ. Да се повећа минималац, даје се једнократна помоћ пензионерима, смањују се цене одређених производа, што се приписује Вучићевој власти, а не моћи и снази синдиката”, каже Зоран Стојиљковић.