Кадрови тиховања у природи

Ваљево – Изложба црнобелих фотографија Мирослава Јеремића под називом „Дах природе”, отворена у суботу у галерији Народног музеја у Ваљеву, донела је убедљиву ретроспективу невероватних пејзажа које је вешто око правог уметника забележило током претходних деценија... За све је било и значајног повода – 70 година живота и 55 година бављена фотографијом популарног ваљевског Јеремије.

Највећа вредност те галерије почива у ликовном експерименту, оценила је Наташа Кристић, историчарка уметности која је направила уводни текст за каталог изложбе и обратила се бројној публици на отварању. „Опчињен, позван да сведочи, помало острашћен, пуштао је да га природа води од мотива до мотива”, навела је Кристићева о Јеремијиним фотографијама. И додала да су онда у његовим кадровима, креираним у стрпљивом тиховању, освануле конструкције, форме, колористичка поигравања, разнородни ритмови елемената, хармонична усаглашавања дисонантних садржаја, рефлексије светлости, пулсирање сенки и манипулација визуелним површинама. „Тог тренутка, Мирослав Јеремић је уписао у редове оних стваралаца који својим радом успевају да надиђу уобичајено поимање медија фотографије и да закораче у танану и тешко додирљиву област уметности. Данас, пред његовим пејзажима стојимо као у галерији класичног сликарства”, оценила је она.

Посебно личан и емотиван према свом колеги и пријатељу био је Имре Сабо, познати фотограф бројних медија.

 – Ја не знам да ли ви сви чујете жубор воде ових водопада иза мене. Ја чујем. Вероватно, кад погледате оне фотографије тамо где је много снега, чујете шкрипу ногу које пролазе кроз снега... Е, то је Јеремија – убедљив је био Сабо. Рекао је за Јеремића да је човек који воли да тихује у природи и да то тиховање доводи до нечега до чега он лично може да дође само тако што гледа Јеремијине фотографије.

– Могу да будем поред њега, да гледам шта он ради и да покушам да га опонашам, никада ја овакву фотографију нећу направити – није крио Сабо.

Природа се прво мора волети, мора се упознати, мора се бити у природи и знати шта гледати, почео је Мирослав Јеремић да даје „рецепт” за свој рад...

– Морате знати и географију и биљке, морате знати како цео тај свет, тај биодиверзитет дише и да је он много старији и важнији од нас и да му се морамо прилагођавати, волети га, ослушкивати... Тек кад некога упознате, онда га и заволите – рекао је Јеремић у разговору са новинарима после отварања изложбе. На питање зашто су све фотографије црнобеле иако је познат и по фантастичним делима у колору, он је подсетио да обележава 55 година рада, а када је почињао била је само аналогна фотографија...

– Радило се у мрачној комори, били су црнобели филмови и зато сам хтео да се вратим у тај црнобели свет. Кажу да свако дете до неколико месеци живота све види црнобело и да је сваком човеку баш због тога исконски занимљиво да види црнобели свет – истакао је Мирослав Јеремић.

Стапање времена и простора

Подсетила је Јелена Ивић, историчарка уметности из ваљевског музеја, да је Мирослав Јеремић претходну изложбу у овој институцији имао 2016. године, под називом „Буквар природе”.

– И тада смо га упознали као великог поштоваоца природе, његове фотографије могу се сматрати својеврсном лектиром ове тематике... Данас имамо прилику да видимо изложбу са изузетним избором мотива, беспрекорне композиције и реализације, где видимо стапање времена и простора које у потпуности укључује значење речи „природно” – рекла је Ивићева.