Дај Боже да се Срби сложе

Српски политички врх и патријарх српски промовисали су српско јединство, слободу и заставу. Коначно! Дочекасмо и то! Хвала им, Срби им то никада неће заборавити.

На свима нама је да то и остваримо – мисли се на Србе који себе називају Србима. Неће то бити нимало лако, страни фактор је веома јак (нарочито немачки шнит). Ипак, неки догађаји су одавно дефинисани, само их треба извући испод деценијског притиска. Кад су Турци ушли у Мачву заробили су силан народ и повели у Босну у ропство. Зауставили су се у селу Попови код Бијељине, у кући кнеза Иве. Видећи свој народ у грдној невољи, кнез Иво од Семберије измолио је од Турака одобрење да сакупи откуп за њих. Добио је дозволу, сакупио откуп и вратио своју српску браћу и сестре њиховим кућама. Тај дивни пример јединства српског народа дирнуо је и инспирисао Филипа Вишњића и Бранислава Нушића, али је сметао комунистима. Време је да се поново спомиње.

Такође, слабашну ћирилицу треба ојачати, а у ресторане вратити бар трећину јела која су српска, као што је недавно предложио чувени кувар Мића Стојановић. Српску народну музику треба правилно називати, итд. За почетак има доста предлога и посла.

Живели Срби и српско јединство.

Његослав Вукотић,
Панчево