Шмита баш погађа парола „граница постоји”

Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Ово је као да мајмуни наступају у циркусу”, речи су којима се, не први пут, помало недипломатски послужио (не)легални високи представник Кристијан Шмит како би за сарајевске медије покушао да на сликовит начин опише дешавања минулих дана.

Почело је када су му политички представници у Српској ускратили добродошлицу, а он неколико дана касније ипак кришом дошао у кратку посету бањалучкој бискупији. Због тих речи министар безбедности БиХ Ненад Нешић апеловао је „да Немачка повуче Шмита ако већ нема намеру сам да оде”.

„Не знам који ће ’мајмун’ сести с њим да разговара, и то не као с високим представником, јер он то није, него као с дипломатом једне моћне земље”, рекао је Нешић новинарима у Сарајеву.

Сукоб између Шмита и власти у Бањалуци има корене у опречним погледима на проблем расподеле државне имовине и онога што би могао да буде обухват те поделе. Постоји уверење да немачки дипломата инсистира на антидејтонским решењима којима имовину Српске настоји да пререгиструје на БиХ.

То је позадина разлога због којих је Шмит упутио Жељки Цвијановић писмо у којем се српском члану Председништва БиХ жали на билборде постављене широм Српске, на којима су исписане поруке „Граница постоји”, што је назив идентичан пароли под којом се грађани повремено окупљају на међуентитетској граници. Шмит образлаже како по Дејтонском споразуму не постоји „државна граница” између ентитета, већ, како тврди, ’међуентитетска линија разграничења’, што је делимично коригован став, јер се раније тврдило да је споран и сам термин „граница” између ентитета, чак и у случајевима кад се наводило да није реч о државној, већ ентитетској граници. Утемељење за своје наводе Шмит не тражи у Уставу БиХ и „Дејтону”, већ у одлуци Уставног суда који је раније прогласио неуставним одредбе Устава Српске у којима је коришћен термин „граница”.

„Реч граница, коју прописује члан 1.4. Устава БиХ као ’границу између ентитета’, значи да је њоме тај устав извршио поделу имовине на начин да све што је иза те границе припада ентитету, а не БиХ”, појаснио је за „Политику” Милан Благојевић, саветник Жељке Цвијановић.

Шмит је Цвијановићевој замерио и на томе што је окупљања уз ентитетску линију представила као „генералну пробу”, што овом случају даје озбиљнији тон имајући у виду да је и Милорад Додик говорио о могућем изласку полиције на ентитетску линију у случају покушаја преотимања имовине. Таква позадина даје тежину опречним тумачењима о томе да ли је реч о граници или ентитетској линији, нарочито у периоду кад се очекује да радна група ОХР-а представи предлоге о томе како поделити имовину. У Српској подсећају да се у оригиналном тексту Дејтонског споразума наводи „Boundary between the Entities”, као што се у преводу Устава, који се налази на страници Уставног суда БиХ, који је превела управо Канцеларија високог представника (ОХР), наводи децидно и исправно – „граница између ентитета”.  Парламентарка БиХ Сања Вулић каже да „граница постоји у свему, па чак и у стрпљењу, а посебно између ентитета – Српске и ФБиХ”.

Милан Благојевић је појаснио да реч „Boundary” по Оксфордском речнику значи – граница, а тај термин, појаснио је, сем у Уставу БиХ, употребљава се и у члану 1. Анекса 2. „Дејтона”.

„Из свега овога можемо да закључимо не само да ОХР о овоме обмањује јавност и себе, већ и да је одлука Уставног суда на коју је ОХР такође покушао да се ослони у свом саопштењу – неуставна”, наводи Благојевић и напомиње да Уставни суд БиХ није написао нити објаснио којем члану Устава БиХ је наводно супротна та реч из Устава РС.