Šmita baš pogađa parola „granica postoji”

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – „Ovo je kao da majmuni nastupaju u cirkusu”, reči su kojima se, ne prvi put, pomalo nediplomatski poslužio (ne)legalni visoki predstavnik Kristijan Šmit kako bi za sarajevske medije pokušao da na slikovit način opiše dešavanja minulih dana.

Počelo je kada su mu politički predstavnici u Srpskoj uskratili dobrodošlicu, a on nekoliko dana kasnije ipak krišom došao u kratku posetu banjalučkoj biskupiji. Zbog tih reči ministar bezbednosti BiH Nenad Nešić apelovao je „da Nemačka povuče Šmita ako već nema nameru sam da ode”.

„Ne znam koji će ’majmun’ sesti s njim da razgovara, i to ne kao s visokim predstavnikom, jer on to nije, nego kao s diplomatom jedne moćne zemlje”, rekao je Nešić novinarima u Sarajevu.

Sukob između Šmita i vlasti u Banjaluci ima korene u oprečnim pogledima na problem raspodele državne imovine i onoga što bi mogao da bude obuhvat te podele. Postoji uverenje da nemački diplomata insistira na antidejtonskim rešenjima kojima imovinu Srpske nastoji da preregistruje na BiH.

To je pozadina razloga zbog kojih je Šmit uputio Željki Cvijanović pismo u kojem se srpskom članu Predsedništva BiH žali na bilborde postavljene širom Srpske, na kojima su ispisane poruke „Granica postoji”, što je naziv identičan paroli pod kojom se građani povremeno okupljaju na međuentitetskoj granici. Šmit obrazlaže kako po Dejtonskom sporazumu ne postoji „državna granica” između entiteta, već, kako tvrdi, ’međuentitetska linija razgraničenja’, što je delimično korigovan stav, jer se ranije tvrdilo da je sporan i sam termin „granica” između entiteta, čak i u slučajevima kad se navodilo da nije reč o državnoj, već entitetskoj granici. Utemeljenje za svoje navode Šmit ne traži u Ustavu BiH i „Dejtonu”, već u odluci Ustavnog suda koji je ranije proglasio neustavnim odredbe Ustava Srpske u kojima je korišćen termin „granica”.

„Reč granica, koju propisuje član 1.4. Ustava BiH kao ’granicu između entiteta’, znači da je njome taj ustav izvršio podelu imovine na način da sve što je iza te granice pripada entitetu, a ne BiH”, pojasnio je za „Politiku” Milan Blagojević, savetnik Željke Cvijanović.

Šmit je Cvijanovićevoj zamerio i na tome što je okupljanja uz entitetsku liniju predstavila kao „generalnu probu”, što ovom slučaju daje ozbiljniji ton imajući u vidu da je i Milorad Dodik govorio o mogućem izlasku policije na entitetsku liniju u slučaju pokušaja preotimanja imovine. Takva pozadina daje težinu oprečnim tumačenjima o tome da li je reč o granici ili entitetskoj liniji, naročito u periodu kad se očekuje da radna grupa OHR-a predstavi predloge o tome kako podeliti imovinu. U Srpskoj podsećaju da se u originalnom tekstu Dejtonskog sporazuma navodi „Boundary between the Entities”, kao što se u prevodu Ustava, koji se nalazi na stranici Ustavnog suda BiH, koji je prevela upravo Kancelarija visokog predstavnika (OHR), navodi decidno i ispravno – „granica između entiteta”.  Parlamentarka BiH Sanja Vulić kaže da „granica postoji u svemu, pa čak i u strpljenju, a posebno između entiteta – Srpske i FBiH”.

Milan Blagojević je pojasnio da reč „Boundary” po Oksfordskom rečniku znači – granica, a taj termin, pojasnio je, sem u Ustavu BiH, upotrebljava se i u članu 1. Aneksa 2. „Dejtona”.

„Iz svega ovoga možemo da zaključimo ne samo da OHR o ovome obmanjuje javnost i sebe, već i da je odluka Ustavnog suda na koju je OHR takođe pokušao da se osloni u svom saopštenju – neustavna”, navodi Blagojević i napominje da Ustavni sud BiH nije napisao niti objasnio kojem članu Ustava BiH je navodno suprotna ta reč iz Ustava RS.