Среда, 10.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто је мања наплата ПДВ-а

Овај пад нарочито изненађује, ако се узме у обзир да је у овој години инфлација премашила очекивања
Зашто је мања наплата ПДВ-а
(Фото Д. Јевремовић)

Једина значајнија ставка јавних прихода која је ребалансом буџета умањена у односу на првобитни буџетски план јесте наплата ПДВ-а, и то за више од 40 милијарди динара. Разлог за ову промену је ниска наплата пореза на додату вредност од почетка 2023, оцењује Фискални савет (ФС). Овај пад нарочито изненађује, како наводи у својој оцени на тему предлога ребаланса буџета, ако се узме у обзир да је у овој години инфлација премашила очекивања, што утиче на повећања наплате ПДВ-а у односу на план.

– За дати ниво потрошње, пореска администрација Србије ове године није успела да наплати исти износ ПДВ прихода, као у претходних неколико година. Овај негативан исход заправо и није претерано изненађење имајући у виду дугогодишње осипање људских капацитета у Пореској управи. Због тога администрација очигледно више није у стању да се једнако ефикасно избори са покушајима утаја ПДВ-а као у претходним годинама – наводи ФС. Ово тело упозорава владу на озбиљан проблем мањка запослених у Пореској управи, не спорећи то да је у погледу дигитализације и техничке опремљености ове установе било напретка током претходних година.

– Број пореских инспектора и запослених у администрацији ове установе далеко је мањи у односу на упоредиве државе, с лошијом старосном структуром и тенденцијом сталног погоршавања. Због тога, пад у наплати ПДВ-а у 2023. представља јасно упозорење и позив влади да се напокон ухвати укоштац с овим проблемом, тј. да ојача људске ресурсе којима располаже Пореска управа – истичу у ФС.

Чињеница је да, док у Србији из године у годину расте број пореских обвезника, број теренских инспектора се смањује, и поред дефинисане систематизације радних места. Тако је прошле године у Пореској управи радио 661 инспектор теренске контроле, док је систематизацијом као потребно било предвиђено њих 1.165, упозорио је недавно Фискални савет у мишљењу на Нацрт Фискалне стратегије. То значи да је попуњено само око 55 одсто од предвиђеног броја запослених.

Ђерђ Пап, порески стручњак, признаје да нема дилеме да већ годинама мањка радне снаге у Пореској управи.

– Стручњаке који одлазе, или у пензију или због промене посла, малтене нема ко да замени. И тако настаје проблем. Када сам ја радио у Пореској управи она је бројила око 8.000 пореских службеника, а сада их је знатно мање. То утиче и на наплату и на укупан рад Пореске управе, што је и логично, јер је евидентиран мањак квалитетне радне снаге – објашњава Пап.

Бити порески инспектор је тежак посао, а за обављање таквог посла је ипак потребно одређено знање и предзнање. А оно се стиче временом, додаје Пап, кроз искуство и праксу, непосредно учење од колега.

– Пореска управа сада има едукативне центре у функцији знања, и ту би требало да се дообразује нови кадар, али, то је процес који мора да траје, а нама су већ сада потребни нови инспектори – наводи Пап, сматрајући да у Србији нема континуираног рада на „прављењу” нових пореских инспектора.

Ипак, пад наплате ПДВ-а га јесте изненадио, будући да сам поступак наплате већ пријављеног пореза тече сасвим добро.

– Пореска брзо реагује ако неко пријави порез, а не плати га. Брзо се шаљу опомене, иде и принудна наплата. Али проблем је очито у неоткривеном ПДВ-у који није пријављен. То јесте посао за пореске инспекторе, али то се не може радити по аутоматизму, већ на терену или анализом одређених података пореских обвезника. А за то су потребни озбиљно знање и стручан кадар који нама мањка – објашњава Пап.

Број теренских инспектора готово преполовљен

Пореска управа већ дужи низ година има проблем са недовољним бројем инспектора. Конкретно, од 2007. до 2020. број теренских инспектора готово је преполовљен (са више од 900 на испод 500). Тренд је заустављен 2021, када је почело потребно запошљавање у Пореској управи, подсетио је Фискални савет. Међутим, и поред тога, у 2022. ангажован је 661 инспектор, док је систематизацијом дефинисано 1.165.

– Слична ситуација је у погледу канцеларијске контроле. У 2022. запослено је 575 аналитичара контролора, док је систематизацијом планирано 882. Попуњеност је била око 65 одсто – наводи се у анализи ФС.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran
Ja puno smanjio kupovine u samposlugama jer su cene nenormalno uvecane. A tamo se ubira PDV. Sada kupujem sve na pijaci, tu nema racuna pa nema ni PDV-a.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.