Руски синдром изненадне смрти

Од почетка рата у Украјини бројни руски олигарси и високи безбедносни званичници изгубили су животе на, благо речено, чудан начин.

Гледајући како су многи од њих страдали, стекли бисте утисак да су руски богаташи веома неспретни људи за које је сасвим уобичајено да падну низ степенице, оклизну се и испадну кроз оближњи прозор или каквим несрећним случајем изгубе равнотежу ослоњени на гелендер терасе.

Поред тога, рекли бисте и да многи од њих, иако имају милионе, нису баш желели да дају претерани новац на своја превозна средства, па су често седали у покварене хеликоптере или авионе.

Да ли је у питању виша сила или сила потпомогнута деловањем једне од најмоћнијих обавештајних служби света, остаће непознато, али простора да искључимо прво и анализирамо искључиво људски фактор је на претек. Можемо само претпоставити да ли је тајкуне који су окренули леђа државном врху, у најтежим тренуцима, стигла рука освете исте оне организације која им је помогла да се на волшебан начин обогате и од уличних продаваца виршли и шверцоване робе постану магнати.

У сваком случају, број страдалих одметника није мали. Око 40 руских моћника страдало је за мање од две године, а руски синдром изненадне смрти и даље нема своје објашњење.

Осим, ако не погледамо нешто даље у прошлост и присетимо се начина на који су се руски владари обрачунавали у борби за власт.

Стаљинова мржња и још понешто

Врели августовски дан у Сијудад де Мескику није деловао ништа другачије од свакодневнице тог града која се одвијала током те 1940. године. Кућа у којој је живео револуционар и совјетски дисидент Лав Троцки већ је била ишарана траговима метака који су подсећали на раније покушаје његовог убиства.

„Стаљинова мрачна мржња прати ме преко пола света“, говорио је тада Троцки за америчке медије.

Ипак, биће да га је пратило и нешто више од мржње.

Троцки је нешто касније, поменутог дана, пронађен како дозива упомоћ тешко рањен секиром забоденом у главу, а преминуо је дан касније у болници.

Познато је како је Берија нестао са чувене фотографије са Стаљином, а заборав је био праћен и нешто ранијим физичким нестанком, а потом и ликвидацијом.

И за самог Стаљина појавила се сумња да је био отрован на врхунцу своје моћи.

Методе су се мењале, али је порука остала иста – свакоме се може десити да му током шетње раштимовани клавир падне на главу.

Пригожин

Иако нам је још у свежем сећању марш који је Јевгениј Пригожин покренуо са својом приватном војном формацијом Вагнер на Москву и покушај пуча, овај град памти, не тако далеко у прошлости, покушај свргавања Бориса Јељцина када су Црвеним тргом дефиловали тенкови и то не због параде већ у налету према згради руског парламента која је и ракетирана том приликом.

Многи се сећају и тренутка када је тадашњи председник Русије Борис Јелцин изненада на место председника владе поставио Владимир Путина, до тада потпуно непознатог апаратчика и што је врло неуобичајено, чак и за Русију, бившег официра КГБ-а.

Наредне године су праћене тихим одласком Јељцина у пензију, неки би рекли и принудну. У сваком случају, Јељцин је сачувао главу, а вероватно и нешто уштеђевине да се нађе под старе дане. Уследило је и решавање ситуације на Кавказу, Други чеченски рат и успостављање контроле над том територијом што је Путину донело додатну популарност, а потом, причало се, уследило је и прекомпоновање међу олигархијом која је била дужна да врати отаџбини за године у којима су паре од њених рудних богатстава завршавале у приватним џеповима неколицине политички привилегованих.

Оно што је свима било најуочљивије је постепени повратак Русије на велику сцену, политички, економски релативно и војно, интервенција у Сирији којом су спасили Асада и ту земљу или бар оно што је од ње остало, а сада и Украјина.

Ипак, ова потоња интервенција показала је бројне слабости Русије као државе и њеног управљачког апарата и пољуљала уверења чак и најватренијих русофила у обнову мултиполарног света који би донео преко потребан баланс снага у свету. Заправо, интервенција у Украјини са свим њеним даљим последицама, показала је да је Русија џин на стакленим ногама.

Ипак, када је реч о борби за личну моћ, никада не треба потценити оне који управљају средствима и пространством које поседује Русија.

Јевгениј Пригожин је, од Путиновог личног пријатеља, постао вођа побуњеничке приватне армије која се зауставила пред Москвом, захваљујући уплати од неколико милијарди долара државних пара на приватне рачуне плаћеника. Истих оних које су по извођењу пуча, на Западу од зликоваца прогласили за хероје. Договор је био да Пригожин безбедно напусти Русију. И заиста, Пригожин је био безбедан, све до тренутка када је сео у покварен авион.

Дуг списак

Један од челних људи транспортне службе Газпром Инвест Леонид Шулман пронађен је мртав, уочи почетка рата у Украјини, у јануару 2022. године у купатилу викендице надомак Санкт Петерсбурга, уз поруку у којој се жалио на болове у сломљеној нози.

Дан након почетка рата у Украјини, Александар Тљуљаков из Гаспромовог „Сетлмент центра“, пронађен је мртав у гаражи уз опроштајну поруку и то је био почетак изненадних смрти људи који су се налазили на утицајним позицијама у Русији.

Следећи је био Михаил Вотфорд чију су смрт британски полицајци описали као „необјашњиву“, али не и сумњиву јер није било трагова злочина. Руски тајкун пореклом из Украјине пронађен је мртав у дворишту своје куће у британском Сурију. Он је наводно био близак пријатељ са Борисом Березовским који је након година активне кампање против руског председника Владимира Путина пронађен мртав 2013. године.

Димитриј Павочак који је радио са Роскосмосом и Лукоилом заспао је са угашеном цигаретом, запалио цео свој раскошни стан и изгорео.

Олигарх Дмитриј Зеленов пао је несрећним случајем низ степенице и том приликом погинуо. Сили гравитације вероватно је допринело и то што је био тежак око 1,4 милијарде долара сумњиво и изненада стеченог новца.

Исто се догодило и бившем челнику Института за авијацију из Москве Анатолиј Герашченку.

Преминуо је и дизајнер пројектила “Калибр” који је Русија распоредила у Украјини Павел Камнев као и творац система пројектила “Ангара” Владимир Нестеров.

Директор компаније “Лукоил” пао је кроз прозор болнице 1. септембра 2022. године.

Бивши потпредсеник Газпромбанка Владислав Авајев био је само још један у низу оних који су контролисали велике токове новца. Пронађен је мртав у априлу 2022. године у луксузном стану у Москви заједно са трудном супругом и тринаестогодишњом ћерком. Истражитељи су објавили да је убио чланове своје породице, а потом извршио самоубиство, а наводно му је пронађен и пиштољ у руци.

Милијардер Василиј Мелников, власник медицинске компаније МедСтом, 24. марта је у стану у Нижњем Новгороду пронађен мртав, поред тела супруге и два сина. Руски истражни комитет је, навео је Комерсант, закључио да се ради о вишеструком убиству, а пронађени су ножеви којима је злочин наводно почињен.

У шпанском летовалишту Љорет дел Мар бивши директор водеће компаније за производњу течног гаса Новатек Сергеј Протосења пронађен је објешен, а тела његове супруге и кћерке лежала су избодена на кревету. Каталонска регионална полиција објавила је да се верује како је Протосења убио супругу и кћерку, а потом и себе. Његов син који тада није био у Шпанији изјавио је за британски Дејли мејл  да његов отац није убица и да верује како су сви убијени.

Андреј Круковски, генерал директор зимског ресорта у власништву Газпрома је 1. маја 2022. године наводно пао са литице у Сочију.

Јури Воронов, оснивач и генерални директор транспортне компаније Астра Схиппинг, која је радила по уговорима за Газпром на Арктику, упуцан је у главу. Тело му је пронађено на базену викендице поред Санкт Петерсбурга, а пиштољ је био уз њега, објавио је руски медиј РБЦ.

Иван Печорин, директор авиоиндустрије за Корпорацију развоја Далеког истока и Арктика, наводно је пао са чамца и утопио се у Јапанском мору. Занимљиво, пре њега је генерални директор исте корпорције Игор Носов умро у 43. години. Званично, од посљедица можданог удара.

Павел Пчелников, директор комуникација у Дигитал Логистицсу, подружници Руских жељезница, према истражитељима, убио се у својој кући у Москви. Само дан након што је присуствовао церемонији уроњавања нове подморнице, генерални директор бродоградилишта Адмиралтy Александер Бузаков је преминуо, а Тасс није дао податак о узроку смрти.

Павел Антов, оснивач компаније за прераду меса и бивши званичник Области Владимир, пао је кроз прозор хотела “Саи Интернатионал” у Индији. Антов је раније слао поруке у којима је критиковао напад на Украјину које је касније повлачио. Два дана раније, његов пријатељ Владимир Биденов који је био с њим у Индији, такође је преминуо.

Данил Рапапорт амерички бизнисмен летонског порекла, критичар Путина и присталица руске опозиције коју предводи Андреј Навални пао је са велике висине у Вашинтону. Претходно је побегао из Русије, али очигледно не довољно далеко. Америчка полиција је у закључку истраге навела да је Рапапорт пао са велике висине, али РФЕ тврди да није дала информације о околностима које су довеле до тога. Његова супруга тврдила је да се не ради о самоубиству.

Свакако да је најбизарнији од свих случајева смрт бившпег менаџера “Лукоила” Александра Суботина који је преминуо у Москви након сеансе са локалним шаманима. Тело му је пронађено у подруму коришћеном за “ вуду ритуале“, објавила је руска новинска агенција Тасс. Према речима шамана којег је полиција испитивала о смрти, Суботин је дошао у његову кућу под утицајем алкохола и дроге на ритуал “ублажавања мамурлука“, али током њега је умро од срчаног удара. Спекулисало се да је био изложен “отрову жабе крастаче”.

Ово су само неки од примера како су ход по степеницама, терасе и нагињање кроз прозор показали као поприлично опасни за руске моћнике, а на десетине њих је још страдало под неразјашњеним околностима.

Коме служи служба

И наравно, кривицу за ове смрти није могуће приписати Русима, а још мање окривити Путина или структуре моћи које држе или се очигледно боре за превласт у Русији, потребно је узети у обзир чињеницу да ово није некарактеристично за деловање било чије озбиљне обавештајне службе на планети.

Могли бисмо само малициозно оптуживати Москву, успут заборављајући како су прошли они који су разоткривали мрачне коридоре моћи других светских империја.

Можемо ли заборавити како је Едвард Сноуден разоткрио америчке структуре моћи које воде тихи рат против сопствених грађана и целог света или Џулијана Асанжа за кога толико на Западу пропагирана људска права не важе. Америчким службама је сасвим сигурно познато шта радите на вашем телефону и рачунару. Британска служба и дипломатија већ више од пола века одржавају утицај и сјај некадашње војне империје која то свакако у тој мери више није. Како се не сетити одмазде коју је израелска обавештајна служба спроводила над одбеглим нацистима или их кривити зато што су схватили како се ствара и чува сопствена држава као највећа брана колективном уништењу једног народа? Не подсетити се како се југословенска служба разрачунавала са дијаспором верном предратном и ратном усташком режиму?

Свака озбиљна земља има службу која иде испред догађаја, предупређује их, усмерава и управља њима. Поставља се само питање да ли је то у општем националном и државном интересу или зарад користи сопствених одметнутих структура моћи.