Енергетска транзиција је важна за живот грађана

Србија је успоставила неопходну законску и стратешку основу за енергетску транзицију и заштиту загађења ваздуха, али примена новоуведених решења иде веома споро. Тај процес се мора убрзати и побољшати, пре свега на нивоу локалних самоуправа и у погледу укључивања грађана - закључак је панела Загађење ваздуха и здравље становништва и Енергетски сектор и климатске промене, који су одржани у Културном центру ГРАД у Београду.
Климатски разговори су организовани у склопу Недеље Климе, која се реализује уз подршку Амбасаде Савезне Републике Немачке. Једанаест панелиста, експерата из ове области, и велики број посетилаца панел дискусија, поздравио је Кристијан Шилинг, шеф Одсека за међународну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке.
„Немачка амбасада први пут организује Недељу Климе током које, уз подршку ГИЗ-а, организујемо низ догађаја широм Србије. Климатски разговори су неопходни за подизање свести грађана Србије о важности ове теме и начинима на који свако од нас може да допринесе климатским променама,” рекао је Шилинг и подсетио да годинама уназад Немачка подржава Србију у заштити животне средине, енергетској ефикасности и увођењу обновљивих извора енергије.
На првом панелу посвећеном односу климатских промена и здравља становништва, Дејан Лекић, аутор платформе и апликација xЕцо - Екстремна екологија, указао је да су расправе о тачности података о загађењу ваздуха у Србије непотребне: “Званични подаци са 80 државних станица показују да је на свим мерним местима у Србији ваздух треће категорије, то јест најлошије категорије, пре свега због прекорачења концентрације суспендованих честица”.
Андреја Стојић, професор на Универзитету Сингидунум и стручни сарадник на Институту за физику, подсетио је да атмосфера садржи десет хиљада загађујућих честица, а да у Србији пратимо само осам, док у Америци прате 100.
Огњан Пантић, из Београдске отворене школе (БОШ), допунио је њихово излагање податком да у Србији има 200 станица на којима грађани мере квалитет ваздуха, али да још увек постоје градови са преко 50 хиљада становника у којима се не спроводи мерење.
Елизабет Пауновић, пензионисана директорка Европског центра за животну средину и здравље СЗО, констатовала је да загађење ваздуха изазива 50 одсто обољења и да средства уложена у квалитет ваздуха нису трошак: „Према подацима СЗО, Србија и земље у окружењу једну трећину националног бруто дохотка троше на здравствене последице настале услед загађења ваздуха.”

У фокусу друге панел дискусије био је утицај енергетског сектора на климатске промене, а панелисти су присутнима пружили детаљнији увид у процес енергетске транзиције у Србији. Мирјана Јовановић, програмска менаџерка БОШ истакла је да Србија 70 одсто електричне енергије производи из угља, да су значајни загађивачи ложишта у домаћинствима и да декарбонизација апсолутно мора бити приоритет.
Маја Вукадиновић, помоћница министра у Министарству рударства и енергетике, нагласила је да је за енергетску ефикасност 50.000 домаћинстава у Србији обезбеђено 50 милиона евра.
„Највећи изазови енергетске транзиције у Србији су финансије и свест грађана. Чињеница је да Србија, која није чланица ЕУ, нема приступ свим ЕУ фондовима, као и да се показало да је гађанима веома важан економски аспект енергетске транзиције на њихов кућни буџет. Зато ћемо у наредном периоду спровести кампању којом ћемо покушати да подигнемо свест грађана о економским бенефитима овог процеса за њих”, рекла је Вукадиновић.
Дејан Стојадиновић, експерт за енергетику, указао је да је веома важно да се грађанима омогући да учествују у процесу енергетске транзиције и да је тај процес демократизације започет усвајањем регулативе за купце-произвођаче соларне енергије то јест прозјумере у Србији. „Нажалост ова решења ограничавају и осујећују грађане чак и да производе онолико енергије колико им је потребно за њихове потребе. То, и многе друге ствари у енергетској транзицији у Србији, указују да ће грађани у том процесу само плаћати, а не и учествовати.
Значај демократизације и општег консензуса око неопходности енергетске транзиције за грађане и привреду истакао је и др Давор Кончаловић, ванредни професор на Факултету инжењерских наука у Крагујевцу и члан енергетске задруге Електропионир.
„Пре него што причамо о проблемима попут складиштења електричне енергије из обновљивих извора, требало би да разговарамо о проблему наше перцепције реалности. Промене постоје, али још нема доказа да смо озбиљни у намерама за декарбонизацију. Све може и брже и лакше”.
Учесници панела констатовали су да изван енергетске транзиције не смеју остати социјално најугроженије категорије становништва које немају средства да покрију свој део у суфинансирању. Христина Војводић, правна саветница у РЕРИ-ју, на то се надовезала указивањем на проблем великог броја људи који сада раде у топланама и рудницима угља и делатностима везаним уз ту индустрију. „Ако желимо општу подршку за енергетску транзицију морамо схватити да она многе људе плаши, јер ће због ње остати без посла. Зато им, уз планове за енергетску транзицију, морамо понудити и решења за опстанак њихових породица“, рекла је Војводић. 
А Миодраг Глушчевић, програмски директор у Сталној конференција градова и општина, закључио је да је будућност енергетске транзиције у демократизацији и децентрализацији: „Питање је само колико су локалне самоуправе кадре и колико имају капацитета да донесу и спроводе јавне политике које су проактивне, а не реактивне. Конкретно, сви морамо да схватимо да енергетску транзицију не спроводимо због других него због нас.”