БИА знала где је Караџић

Безбедносно-информативна агенција пронашла је и идентификовала најтраженијег хашког бегунца Радована Караџића неколико месеци пре хапшења, али је он ухапшен тек када је дошло до промене власти у Србији и у врху БИА, сазнаје Телевизија Б92. Караџић је ухапшен само четири дана пошто је, после мандата од четири године, са места директора БИА отишао Раде Булатовић.

Сада се поставља питање кривичне одговорности бивших челника БИА и тадашње владе премијера Војислава Коштунице, који нису, иако су на то били обавезни у складу са Законом о сарадњи са Хашким судом, Караџића одмах ухапсили и испоручили.

Да Караџић живи и ради у главном граду знали су у БИА али се, како сазнаје Б92, са хапшењем одуговлачило, иако је Радована Караџића, као лице са потернице, била у обавези да одмах ухапси.

Сазнања Б92, у разговору за нову серију Инсајдера о тајним службама, потврђује и дугогодишњи оперативац ДБ-а и бивши сведок Хашког тужилаштва у процесу против Рамуша Харадинаја и Слободана Милошевића, Зоран Стијовић.

„И за мене је већи проблем и одговорност и Радета Булатовића и свих оних који су то знали и радили, а нису га привели због непоштовања закона, а искористили су промену која се десила да ноншалантно баце врућ кромпир у крило новом директору Саши Вукадиновићу и новој власти и да ту ситуацију користе за промоцију својих захтева за промену власти. Основ је постојао, Закон о сарадњи, потерница”, каже Стијовић.

Он одбацује могућност да БИА није била сигурна да је у питању Караџић.

„Па колико пута вас зауставе – лична карта, рутинска контрола. Могли су рутинском контролом, отисак из чаше из ’Луде куће’. Имали су времена, баш су за један дан све урадили”, каже он.

Раде Булатовић о сазнањима Б92 није желео јавно да говори. Ипак, он је у телефонском разговору за Б92 демантовао да су, како се изразио, о томе ишта знали и те тврдње је назвао спекулацијама.

Према закону, Булатовић је, као шеф БИА, био обавезан да све информације, па и оне о напретку у потрази за хашким бегунцима, доставља Влади Србије, односно премијеру.

И бивши премијер Војислав Коштуница недавно је у интервјуу за „Политику” изјавио да није знао где се Караџић налази.

„Војислав Коштуница, наш председник, јасно је рекао да није имао те информације, али и да оне информације које су долазиле до њега јесу да су утврђени подаци нешто раније о хашким бегунцима, тако да је он те информације добијао када су оне већ биле на другим местима. Булатовић је шеф БИА, можете њему да поставите питања, али мислим да питања треба поставити Љајићу и Вукчевићу”, тврди портпарол ДСС-а Андреја Младеновић.

Председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић за Б92 тврди да се са Караџићевим хапшењем није одуговлачило већ да се, како каже, само чекао прави тренутак.

„Радован Караџић је ухапшен када је постојао најмањи безбедносни ризик и за њега и наравно да је лоциран раније и да је праћен.У првом тренутку нисмо ни били сигурни и ухапшен је у најповољнијем тренутку, односно са најмањим безбедносним ризиком”, објашњава Љајић.

Међутим, оперативац ДБ-а Зоран Стијовић тврди за Б92 да је бивши председник Републике Српске приликом скривања морао да има логистичку подршку људи из службе. То је, према његовим речима, свима јасно јер су приликом хапшења код Караџића пронађена оригинална лична документа.

„Иза тога стоји центар који је ту свесно пласирао информације и податке, скретао пажњу на неке небитне теме”, сматра Стијовић.

Подсетимо, за кривично дело прикривања хашких оптуженика запрећена је казна од пет година затвора. За то дело се пред српским судовима већ суди групи Младићевих јатака.

(Б92)