Рунда без нокаута

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 27. септембра – Био је то двобој трубе и виолине, усијавања и хлађења, јесени и пролећа, старије и млађе генерације, политичког искуства и надахнућа, белца и црнца, континуитета и промена… Првоименоване карактеристике наведених контрасти припадају Џону Мекејну (72) а друге Бараку Обами (47) – указује се у првим анализама првог телевизијског дуела двојице фаворита у изборима за председника Америке.

Обојица су, оцењује се, у том мечу један другом гађали „слабе тачке”, не успевши да задају „одлучујући ударац”. Прва рунда, а заказана су још два таква теста, завршена је стога без нокаута, изневеривши наде све ватренијих присталица да ће њихов љубимац противника „прострти по поду” већ при првом непосредном „укрштању песница”.

Мекејн је важио за фаворита у синоћњем надметању које је трајало 90 минута – у одговорима на питања водитеља телевизије Пи-Би-Ес, у сали Универзитета Мисисипи – јер се већином говорило о спољној политици и националној безбедности, у чему се он осећа „као риба у води”. Његове присталице, па и поједини аналитичари процењују да је надвисио ривала, али брзопотезне анкете Си-Ен-Ена и Си-Би-Еса говоре да је у првој рунди „на поене” победио Обама (у првом истраживању са 51:38 а у другом са 39:25, при чему се остали изјаснили за „нерешено”).

Иако је почетних 40 минута било посвећено домаћим изазовима– посебно пројектованој акцији, вредној 700 милијарди долара, за стабилизацију посрнулог Волстрита, али и пореској политици и здравству– у првом плану су били односи са светом, нарочито око приступа највећим бојиштима данашњице, Ираку и Авганистану, па и све оштријој кризи односа САД са Ираном и другим „отпадничким земљама”, као и око недавне руске интервенције у Грузији… Испољене су, при том, и суштинске и разлике само у методу. Уопште узев, Обама је за више широке и истрајне дипломатије, уз преусмеравање војних приоритета, а Мекејн за више ванредних селективности и енергичности у довршавању почетих послова.

Укратко: Обама предлаже да се у року од 16 месеци повуче главнина трупа из Ирака, где по њему није ни требало да се ратује, и пошаље у Авганистан да би се дохакало Осами бин Ладену и његовој Ал Каиди, која је нашла упоришта у пограничном појасу Пакистана. Мекејн, међутим, сматра да је Ирак и даље главни фронт против тероризма, па да тамо Американци треба да остану „до коначне победе”.

Републикански сенатор из Аризоне је, уједно, млађаном колеги из Илиноиса замерио на изјавама да би „без предуслова” разговарао с „неподобницима” као што су лидери у Техерану, Пјонгјангу, Каракасу, Хавани. На то је прозвани одговорио да се не ради о безусловности него о педантној припреми, од нижег ка вишем нивоу, како би се постигао бољи резултат него што га бележи садашња администрације, којој „ствари измичу из руку” толико да противници јачају уместо да слабе.

Око процене московског поступка према Грузији, сложили су се да је „погрешан” и да Русији треба да се стави до знања, сажето, да „не може” да буде сила с дометима које је некад имала. Једногласни су били, ипак, и у оцени да неће доћи до обнове хладног рата…

Потврдили су, утисак је, оно што се знало из њихових ранијих иступања. Да би на различите начине водили Америку и њене односе са светом. Да би пољуљани ауторитет Америке у светским односима, Обама настојао да поврати јачањем дипломатије. А Мекејн – јачањем пробраних стратешких савеза.

Ветеран је поновио да се залаже за „лигу демократија”, која би без учешћа сила какве су Русија и Кина, интервенисала у складу са „истоветношћу циљева и вредности”. С тим се његов ривал није сложио, указујући да се велики изазови, какви су ирански, не могу решавати без сарадње с Москвом и Пекингом…

Све у свему, остали су на основним водиљама изборних кампања. Мекејн је често супарнику пребацивао да „не зна” да је „наиван” а све у циљу како није дозрео за функцију председника суперсиле. Обама му је узвраћао да је дуго искуство Мекејн углавном стицао учешћем у доношењу погрешних одлука и да је кандидат за „трећи мандат катастрофалне политике Џорџа Буша” које Американци треба да се одрекну.

Републиканцу је, примећују хроничари, јако било стало да синоћ забележи победу, јер је после недавног анкетног избијања испред Обаме, поново почео да губи. Добрим делом због несналажења реаговањима на потресе Волстрита, а делимично и због показане неспремности његове потпредседничке кандидаткиње Саре Пејлин за одговоре на стратешка питања, тако да је као своју квалификацију навела околност да се „са (њене) Аљаске може видети Русија”.

Обами и Мекејну преостају још две рунде, које ће на малим екранима пратити нове десетине милиона сународника, и још неких пет недеља до изјашњавања бирача, којима предстоје, могућно, разне смицалице за придобијање њихових гласова, зване „октобарска изненађења”.

-----------------------------------------------------------

Босна и Косово

Ни синоћна (на почетку данашњег дана по европском времену) телевизијска дебата кандидата за председника САД није могла да протекне без помињања Балкана. Подржао сам наше (америчке) интервенције и у Босни („иако су многе моје партијске колеге биле против такве операције”) и на Косову, рекао је Џон Мекејн, образлажући оба своја корака као потезе „против тамошњих геноцида”.

Таквим констатацијама хтео је да покаже како се „исказао” у деликатним ситуацијама. Барак Обама му је то оћутао. Зашто, може само да се нагађа. Могућно је да је проценио да не треба да се сада укључује у заплете створене мимо њега, као и да балкански ангажман неће донети изборне плусеве републиканцу. Као што их није донео ни бившој „првој дами” Хилари Клинтон, коју је Обама поразио у надметању унутар Демократске партије.