Европи прети несташица дизела

Цурење гаса на кључном погону највеће нафтне рафинерије у Европи није могло да се догоди у гори час. Наиме, „Шелова” рафинерија у Ротердаму присиљена је да затвори погон „Хајкон” (капацитета прераде 25.000 барела нафте дневно) због појаве гаса у једном делу производног ланца, известио је јуче „Блумберг” позивајући се на локалне власти. „Шел” иначе не коментарише збивања у својим рафинеријама.

Енергетским берзама тако сада остаје само да наслућују да ли Европа уочи почетка грејне сезоне и јесењег замајца привреде иде у сусрет вишеструкој енергетској кризи. Притом је несташица дизела, иначе све скупљег у Европи, готово изгледна, наводи и Међународна агенција за енергију (ИЕА).

„Европске рафинерије летос нису биле у стању да набаве довољно залиха, делом због бројних непланираних прекида производње, чиме су складишта остала оскудно снабдевена за зиму”, упозорава ИЕА.

У међувремену, глобална јагма за барелима, ради прераде за погонска горива транспортних индустрија, пољопривреде и грађевинарства, изазива пред јесен и неке несвакидашње резултате. Тако је, на пример, руски нафтни бленд ЕСПО (акроним за гасовод који из правца источног Сибира транспортује црно злато ка обали Пацифика) ових дана постао скупљи од барела „брента”. ЕСПО барел је иначе мешавина лаке сирове нафте с ниским процентом сумпора, која одговара рафинеријама у Кини, те је немилице пазаре да би је прерађивале у дизел и друге нафтне дестилате (нарочито авионско гориво). Руска ЕСПО нафта, с датумом испоруке у октобру за кинеско тржиште, почетком седмице коштала је 0,5 америчких долара више од „брента”. На берзама уочавају да је реч о највишој цени за ЕСПО нафту откако су Г7 и ЕУ увеле „плафон” цени руских барела.

У међувремену, Русија – уз Саудијску Арабију, кључна чланица ОПЕК-а плус – наговештава да разматра да додатно ограничи количине нафте и деривата које извози, истичући да је нови приоритет подмиривање потреба домаћег тржишта. Истовремено, Кина, водећи светски купац нафте и све значајнији прерађивач, већ је увела квоте за извоз дизела.

Тржиште дизела на Западу суочава се с рекордним скоковим цене тог нафтног деривата и због бројних других разлога. С једне стране, одлука Саудијске Арабије и Русије почетком месеца да својевољно завртање нафтних славина (збирно око 1,3 милиона барела дневно) продуже до краја године подбола је цену барела брента увис. Док је крајем јуна мерно буре „брента” коштало око 72 америчка долара, данас се његова цена креће око 95 долара. Барел нафте могао би и пре Нове године да достигне цену од 100 америчких долара, сложили су се ових дана Мајк Вирт, извршни директор америчког „Шеврона” и аналитичари „Ситигруп инк”. Мимо папрене цене нафте, стрепњу од наступајуће „дизел-кризе” подстичу бројне друге невоље рафинерија, почев од великих летњих врућина, које су нагнале бројне погоне за прераду нафте да раде споријим темпом од уобичајеног. Истовремени раст тражње за авио-горивима и бензином (у сезони годишњих одмора на северној хемисфери) преусмерио је пословне интересе рафинерија. С друге стране, ни рафинерија на Западу нема данас онолико колико их је било пре пандемије. Наиме, услед пада тражње током короне, бројне старије и рафинерије мањих производних капацитета заувек су забрављене. У међувремену, вишенедељни одлучни штрајк радника на „Шевроновим” ЛНГ терминалима у Аустралији већ је изазвао скок цене тог енергента за испоруке ка Европи и нове стрепње од даљих одлагања уговорених испорука за зиму.