СБ: Потребна хитна реформа сектора грејања широм Европе и Централне Азије

ВАШИНГТОН – Светска банка у својој новој, данас објављеној, анализи стања у 23 земље Европе и Централне Азије, позива на свеобухватну модернизацију сектора грејања у овом региону, како би се обезбедила испорука одрживих и приуштивих услуга грејања грађанима, а посебно најосетљивијим групама, као и да се смањи ослањање на еефикасна, угљенично интензивна горива.

У извештају под насловом Toward a Framework for the Sustainable Heating Transition (У сусрет оквиру за прелазак на одрживо грејање) наглашава се хитна потреба да се свакоме обезбеде ефикасне, чисте и приуштиве услуге грејања, саопштила је Светска банка.

Остварење циља нултих емисија до средине овог века у региону захтева драстичну трансформацију сектора грејања, који данас чини око 24 одсто тражње за енергијом овог региона и одговоран је за око 22 одсто емисија гасова са ефектом стаклене баште. „Земље Европе и Централне Азије не могу себи да приуште одлагање преласка на одрживо грејање”, рекла је Антонела Басани, потпредседница Светске банке задужена за регион Европе и Централне Азије.

Ове земље могу да смање тражњу за грејањем, унапреде квалитет ваздуха и смање емисије штетних гасова током ове деценије кроз усвајање одговарајућих политика и државних програма са циљаним субвенцијама за чистије и ефикасније технологије грејања”, навела је Басани, преноси Танјуг.

Услед изразито ниског степена улагања, према извештају, сектор грејања широм Европе и Централне Азије често пружа неадекватне услуге, није у стању да наплатом покрије трошкове, има крајње негативан утицај на животну средину и утиче на животе и егзистенцију људи.

Око 30 одсто становника овог региона, првенствено у градовима, користи услуге комуналних предузећа за даљинско грејање, која у великој мери зависе од субвенционисаних фосилних горива и суочавају се са проблемима застареле инфраструктуре и ниске финансијске одрживости.

У сеоским срединама већина породица ослања се на високо загађујуће огревно дрво или пећи и котлове на угаљ. Употреба свих тих енергената доводи до високих нивоа загађења ваздуха, што доприноси настанку 302.000 смртних случајева и захтева издвајања за здравствену и социјалну заштиту у износу од седам одсто БДП-а годишње.

Уз старост и енергетску неефикасност стамбеног фонда, значајан проблем је и висока цена услуга, тако да једна трећина становништва овог региона има тешкоћа са плаћањем рачуна за грејање или недовољно загрева своје домове. Прелазак на одрживо грејање у региону могао би да доведе до значајног смањења броја умрлих и губитака за социјалну и здравствену заштиту због загађења, отварајући пут за смањење емисија штетних гасова, наводи се у извештају. Између 2024. и 2050. године, уз ову транзицију би се избегле емисије штетних гасова у процењеној количини од 8,9 гигатона угљен-диоксида који потиче из грејања простора у зградама.

Извештај анализира и стање и трендове у грејању простора у многим земљама, идентификује препреке и изазове за одрживо грејање које деле све ове земље, анализира различите могућности за грејање (укључујући врсте горива, технологије и трошкове) и предлаже оквир за планирање и спровођење транзиције који садржи јавне политике и програме.

„Свесни смо далекосежних изазова са којима се суочава сектор грејања у земљама Европе и Централне Азије. Наш циљ је да креаторима политика пружимо увид и практична решења, израђена на основу анализе података, који ће омогућити прелазак на одрживо грејање и тако, у крајњем исходу, унапредити живот и благостање становника региона”, изјавио је Шарл Кормије, регионални директор за инфраструктуру Светске банке задужен за регион Европе и Централне Азије.

„Одређене новије технологије и приступи су већ испробани и тестирани, што представља значајан напредак, али обим тих активности још увек није довољан да се постигне циљ остварења угљеничне неутралности до средине овог века”, додао је Кормије.

У извештају се предлаже стратегија од три стуба чијом применом државе могу правилно да дефинишу своје планове за транзицију: Смањити тражњу за грејањем унапређењем енергетске ефикасности објеката, применити строге стандарде за изградњу нових објеката и убрзати реновирање постојећих. Овим активностима могуће је преполовити тражњу за грејањем до 2050, што ће значајно снизити цену транзиције коју би платиле државе, привреда и грађани.

Побољшати и декарбонизовати даљинско грејање у густо насељеним урбаним срединама где год је то изводљиво. Унапредити постојеће системе даљинског грејања и прећи на чистије енергенте попут соларне и геотермалне енергије, отпадне топлоте и одрживе биомасе.

У случајевима када даљинско грејање не остварује задате циљеве и можда више није одрживо, може бити потребан контролисан прелазак на системе индивидуалног грејања. Подстаћи коришћење чистих система индивидуалног грејања у подручјима са мањом густином насељености.

Потребно је спровести студије ради идентификације одрживих, економски ефикасних решења за грејање, као што су топлотне пумпе и котлови на пелет пројектовани у складу са начелима екодизајна, и промовисати их применом јавних политика и циљаних програма.

Усвајањем овог свеобухватног приступа, државе широм Европе и Централне Азије могу да остваре ефикасна и приуштива улагања, прилагођена локалном окружењу, која доприносе преласку на одрживо грејање. Извештај је израђен у оквиру Програма подршке управљању енергетским сектором (ЕСМАП) који спроводи Светска банка.

Овај извештај обухвата економије растућих и земаља у развоју Европе и Централне Азије (ЕЦА) укључујући: Албанију, Јерменију, Азербејџан, Белорусију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Хрватску, Грузију, Казахстан, Киргиску Републику, Молдавију, Црну Гору, Северну Македонију, Пољску, Румунију, Руску Федерацију, Србију, Таџикистан, Турску, Туркменистан, Украјину и Узбекистан.