Права слепих на суду у ћорсокаку

Невена Јовановић (52) је од рођење слепа. Упркос томе што је особа са инвалидитетом, дуже од деценије се успешно бави новинарством. Теме њених текстова на порталу „Балкан магазин” су различите, али најчешће се тичу проблема особа са оштећеним или потпуно оштећеним видом. У неким од својих многобројних написа указивала је на незаконите радње у Савезу слепих Србије. О својим сазнањима, за која каже да чврсто стоји иза њих, обавештавала је надлежне институције. У неким од тих дописа, о председнику Савеза слепих Милану Стошићу говорила је као о „узурпатору” и „дискриминатору” који се већ шест мандата налази на овој позицији (дуже од две деценије) и који је, како наводи, урадио мало тога како би се положај особа са овом врстом инвалидитета побољшао.

Због овакве карактеризације у званичним дописима, председник Савеза слепих Србије, поднео је Првом основном суду у Београду, тужбу против Јовановићеве којом је терети за повреду части и угледа и наношења душевног мира.

У разговору за „Политику”, Јовановићева наглашава да чврсто стоји иза сваке речи коју је написала у спорном тексту и да ће бранити себе и професију „ако буде среће и допуштења од стране суда да се брани као свако људско биће које неко тужи”. Управо је, како додаје, Стошић отворио Пандорину кутију када је поднео тужбу и покренуо питање права слепих у судском поступку.

– У 2023. години када причамо о вештачкој интелигенцији, о свакојаким чудима и када технолошки напредак достиже врхунац, само желим да ми суд омогући да добијам материјале за судски процес на Брајевом писму, јер, елементарно право сваког човека је да може и, у тајности ако жели, да прочита своју тужбу. Према конвенцији Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом (чланови 8, 13 и 21) коју је ратификовала и наша земља и која је због тога обавезујућа за Србију, такво право ми је загарантовано. Међутим, тужба коју сам добила, не само што је нечитка и за оне који виде, већ је и веома „пипава” и комплексна, тако да бих, ваљда, требало да имам контролу над њом у потпуности. Ово је права прилика да се реши овај проблем и да се ово више не догоди ниједном слепом човеку. Не борим се ја овде само за себе него за све слепе и слабовиде грађане – наводи тужена новинарка.

Питање које се поставља јесте како се слепе особе бране пред судом, а нарочито у случајевима када немају новца за адвоката.

– Суд је, ваљда, основна полуга или би тако требало да буде, где се штите људска права и где се она остварују. Сада смо, међутим, дошли у ситуацију да слепи немају елементарно право да буду у потпуности власници и своје судбине и своје тужбе – тврди Јовановићева.

Наводи да су пре чак деценију и по, једном човеку из Тузле достављана судска документа на Брајевом писму. Исту могућност, како каже Јовановићева, имао је недавно и човек у Сарајеву.

Због немогућности да се упозна са наводима тужбе с обзиром на то да је она одштампана, новинарка ће се обратити Првом основном суду с молбом да јој се овај документ, али и сваки наредни, достави на Брајевом писму.

У међувремену, контактирали смо Први основни суд где је за наш лист речено да немају могућност да странкама достављају поднеске на Брајевом писму.

– У Првом основном суду у Београду је вероватно било предмета у којима су странке или други учесници у поступку слепе особе, али суд не води такву врсту евиденције – изјавила је за „Политику” Бојана Јокић, судија и портпарол овог суда.

Додала је да странке имају право на закониту, једнаку и правичну заштиту својих права, а гаранција једнаких услова у остваривању права на правну заштиту пред судовима једна је од нужних претпоставки за остваривање правичности поступка. У том циљу странка која је слепа има право на тумача, а њега суд одређује за поједини случај када се са том особом не може споразумети на други начин.

После оваквог одговора из суда, јасно је да су се права слепих и слабовидих, са свим менталним способностима, нашла у „ћорсокаку”. С обзиром на то да слепи не могу да читају поднеске осим ако су она писана Брајевим писмом, а суд није у могућности да им достави оваква документа, питање је на који начин особе са овом врстом инвалидитета остварују своја права.