Може ли минималац да се третира као основна зарада

Одлуком да у току наредне године минимална зарада у Србији износи у просеку 47.154 динара, држава је 11. пут за последњих 12 година одлучила о висини минималца који данас прима око 300.000 запослених. Синдикати су тражили да се његова вредност изједначи са минималном потрошачком корпом која је у јуну ове године коштала 52.155 динара, на шта се држава и обавезала, али је Влада Србије то ипак одбила. Иако су преговори пропали, следећи кораци синдиката ипак неће бити масовни протести, и поред нагомиланог незадовољства. Само су поједини сектори, као што је просвета, најавили свој излазак на улицу 26. септембра, и поред тога што је држава покушала да их умири недавним кориговањем коефицијента за обрачун и исплату плата запослених.

Како подсећа Зоран Михајловић, секретар већа Савеза самосталних синдиката Србије (СССС), управо држава као послодавац има највише радника који раде за минималац.

– Проблем за организовање протеста су нам управо они који примају минималну зараду, а налазе се у државном сектору. Већина њих је превише година запослена на одређено, а рад им је потцењен. У појединим министарствима раде на одређено време по шест-седам година – наводи Михајловић. Додаје да је запослене у јавном сектору тешко организовати у неке озбиљније протесте на улици, јер су уплашени за своја радна места и махом нису организовани у синдикат.

– Ипак, у овом тренутку проблем су нам свима плате. Ми смо још у току ових преговора око минималца говорили о томе да би у Закон о раду што пре требало унети нову одредбу којом би се минимална плата третирала као основна зарада, са коефицијентом један. То би онда имало смисла када је о преговорима реч, јер би се на тај начин преговарало о свим платама у Србији – напомиње Михајловић.

Наглашава да би то било боље решење за све запослене јер би се тиме ојачала улога преговарања око плата у Србији.

– То би значило да би убудуће у преговоре око плата били укључени не само Унија послодаваца, која у принципу има тек три одсто послодаваца у односу на укупан број запослених у Србији, већ и сви остали који досад нису хтели да преговарају са синдикатима, као што су рецимо страни инвеститори, па представници Наледа... – каже Михајловић.

Да би се то догодило потребно је изменити Закон о раду и целом јавном сектору дефинисати уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених.

– Када се закон буде мењао, тражићемо да се то измени. Ипак, то се не може очекивати ове године, јер је очито ово изборна година – наводи Михајловић.

Словенија у 2023. најбоље рангирана међу државама бивше СФРЈ

Према подацима националних статистика држава бивше Југославије, Србија се у 2023. по износу минималне зараде од приближно 40.000 динара (око 340 евра) налази при дну лествице – мањи су само износи у Босни и Херцеговини и Северној Македонији.

Из УГС „Независност” наводе да је најбоље рангирана Словенија у којој нешто више од 30.000 радника (од укупно 900.000) прима најнижу цену рада од 1.203 евра. Следи Хрватска у којој приближно 70.000 радника (од укупно 1,6 милиона) прима најнижу зараду од 560 евра. У Црној Гори минималну плату од 450 евра добила око 50.000 радника (од укупно 250.000). У БиХ је најнижа цена рада утврђена у федерацији 596 конвертибилних марака (нешто више од 280 евра), док минималац у Републици Српској износи 700 конвертибилних марака (око 357 евра). Најнижу зараду у БиХ прима приближно 70.000 од око 840.000 запослених. Минимална зарада у Северној Македонији износи 327 евра, а прима је сваки десети од приближно 700.000 запослених.