Бубњевић: Нуклеарни рат је данас мало известан

Физичар и писац Слободан Бубњевић рекао је данас да његову књигу „Алхемија бомбе” могу читати и лаици за физику и да је нуклеарна равнотежа између великих сила довела до вишедеценијског одсуства тоталног рата, који је из истог разлога мало вероватан и у случају конфликта у Украјини.

Бубњевић је за Танјуг рекао да је после Другог светског рата који се завршио употребом атомског оружја, међународни поредак био условљен постојањем нуклеарних оружја, односно „бомба влада светом, страх условљава понашање свих играча”.

Бубњевић је као пример навео да „осамдесет година касније нисмо имали тотални рат”, пошто „потенцијална примена нуклеарног оружја зауставља играче да крену у тотални сукоб”, што важи и данас када је у току рат у Украјини.„Американци су водили од Америчке револуције 106 ратова, али никада нису ратовали са неком нуклеарном силом, зар то није занимљиво? То важи и за друге нуклеарне силе”, навео је стручни саветник за комуникације у Институту за физику у Београду.

Према његовим речима, „мали народи су ту за поткусуривање, и воде ратове за велике силе”.„Имамо свет у коме нема тоталног рата, и то је нека врста безбедност. Али то не значи да живимо у безбедном свету”, додао је Бубњевић.

Упитан како гледа на гласове у светској јавности који говоре о могућој употреби нуклеарног оружја поводом рата у Украјини, Бубњевич је изразио уверење да је „тај поглед неоснован, и део је војне пропаганде”.„Ово није сценарио нуклеарног сукоба. Кад се подигне тензије нека од страна се повлачи. Нуклеарни рат је мало известан”, истакао је Бубњевић.

Према његовим речима, постоје нека очекивања да би Русија могла применити тактичко нуклеарно оружје, али руска страна зна добро математику и незамисливо је да то уради.„Не прети нам нуклеарни сукоб. Баланс између сила се користи као средство одвраћања. Кад имате могућност нуклеарне тензије најбољи је сценарио за све нас да се тај рат што пре заврши”, напоменуо је писац.

Говорећи о својој књизи „Алхемија бомбе”, која приказује драматичну историју нуклеарне ере кроз двадесет топонима попут Хирошиме, Фукушиме и Чернобиља, Бубњевић је истакао да за њено читање и разумевање „није потребно предзнање из физике”.„Специфична ствар са нукеарлном технологијом је да имате откриће које има своје примене и утиче тако много на велики број људи, а они често не знају о чему је реч. Али то не спречава ту ствар да утиче на вас”, напоменуо је Бубњевић.

Говорећи о једном од твораца америчке атомске бомбе Роберту Опенхајмеру (1904-1967), о коме је недавно снимио холивудски филм „Опенхајмер” редитељ Кристофер Нолан, Бубњевић је рекао да је чувени физичар био „чудак и врло необичан тип":„Он је отац атомске бомбе, један од физичара из те генерације која доноси квантну механику у Америку. Необичан по разним основама. Мало заинтересован за политику, а креће се у левичарским круговима”, подсетио је Бубњевић.

Филм је само претрчао кроз епизоду, о којој Бубњевић пише у својој књизи, када физичар Лео Силард (1898-1964) покушава објаснити америчким властима колика је претња атомска бомба, али га не разумеју, а он је очајан, свестан да су физичари у Берлину у предности.

Тек након разговора са Силвером, Алберт Ајнштајн (1879-1955) шаље упозоравајуче писмо америчком председнику Френклину Делано Рузвелту (1882-1945), након чега креће израда америчке атомске бомбе у пројекту ''Менхетн''.„Извештај ФБИ закључује да Опенхајмер није лојалан никоме. Кад би му Руси понудили, ишао би тамо. Веран је својим истраживању, потпуно је опсесиван. Много тога што је касније учинио у животу показује да јесте то тачно”, рекао је Бубњевић.

Према његовим речима, потпуна супростност је био физичар Андреј Сахаров (1921-1989) који је направио фузиону бомбу за Совјетски Савез, чиме је „направљена равнотежа - нису Американци једини поседовали оружје Апокалипсе”.

Америчке фисионе атомске бомбе бачене у августу 1945. године на јапанске градове Хирошима и Нагасаки су имале 15 - 20 мегатона, док је совјетско оружје било хиљаду пута јаче, јер је „фузиона бомба уништитељка држава”, и такве се данас налазе у арсеналима нуклеарних сила.

Бубњевич је навео да је Сахаров правио бомбу са идејом да се направи равнотежа, и од првог дана је говорио против примене тог страшног оружја.

Према његовим речима, Сахаров је створио „Цар бомбу”, чији је ударни талас при детонацији на арктичком острву Нова земља три пута обишао планету.

Иако су совјетске власти тражиле да направи бомбу од 100 мегатона, Сахаров је успео да их наговори да буде од 50 мегатона, јер је за разлику од Опенхајмера био научник „који размишља - хајде да то урадим са што мање последица”.