Проф. др Срђан Ђурановић о важности пробиотика за здравље

Професоре, знамо да данас примену пробиотика везујемо за проблеме поремећаја рада дигестивног тракта, ипак знамо и да су пробиотици далеко више значајни за одржавање нашег укупног имунитета. Које су додатне индикације за њихову примену?

Употреба пробиотика је у значајном порасту последњих година што је потпуно очекивано и у складу са порастом наших сазнања о значају пробиотика. Данас се зна да узимање пробиотских препарата има сигурно доказан позитиван ефекат код пацијената који имају вирусима узроковано запаљење црева које је праћено учесталим проливастим столицама. Пробиотиски препарати су врло корисни и код пацијената који имају тзв. синдром иритабилног црева. Пробиотике треба узимати превентивно пре путовања, јер су врло ефикасни у превенцији и лечењу тзв. путничких пролива, као и у току антибиотске терапије из било ког разлога. Могућа терапијска употреба пробиотских препарата у будућности је и у побољшању имунитета, превенцији остеопорозе, лечењу шећерне болести, смањењу нивоа холестерола и триглицерида у серуму, смањењу гојазности, стимулисању раста деце, смањењу респираторних инфекција и алергијских манифестација, третману акни, а могуће и у превенцији развоја карцинома дебелог црева.

Зашто данас сви светски водичи наглашавају да је уз сваки антибиотик неопходно узимати и проверени пробиотик?

Употреба антибиотика је у сталном порасту на глобалном нивоу. Истовремено расте и оправдана, али и неоправдана употреба антибиотика, што доводи до растуће резистенције микроорганизама на антибиотике. Проналазак и употреба антибиотика несумњиво су обележили медицину прошлог века. Међутим, узимање антибиотика, поред свих корисних ефеката, носи и ризик од настанка различитих компликација. Антибиотик нема способност да разликује добре од лоших бактерија у нашим цревима, због чега неминовно нарушава равнотежу цревне микробиоте. То се најчешће манифестује учесталим проливастим столицама, али и болом у стомаку, грчевима, мучнином и надутошћу. Дијареја због узимања антибиотика се јавља код трећине до половине деце и одраслих, без обзира на начин примене антибиотика. Данас се врло добро зна да узимање одређених врста пробиотских препарата може спречити настанак пролива и помоћи у лечењу пацијената који су га због узимања антибиотика и добили. Правилан избор пробиотика представља предуслов не само за спречавање антибиотског пролива већ и за одржавање баланса цревне микробиоте, а самим тим и за очување укупног здравља.

Да ли превентивно и повремено узимање одређене врсте пробиотских препарата може спречити развој тежих обољења гастроинтестиналног тракта? Да ли постоји статистика таквих случајева у претходних 20 година са којима сте се сусретали у својој пракси?

Стабилност цревног екосистема је основа здравља. Цревни екосистем се састоји од три подједнако важна дела: цревног имунског система, цревне слузокоже, чији интегритет представља прву брану уласку различитих штетних агенаса кроз дигестивни тракт, и цревне микробиоте. Цревна микробиота представља скуп микроорганизама који насељавају дигестивни тракт од уста до завршног дела дебелог црева. Дисбиоза представља нарушен цревни екосистем и последица је бројних спољашњих и унутрашњих фактора. Постоје бројне студије које наглашавају значај уравнотежене цревне микробиоте за стабилност здравља не само гастроинтестиналног тракта већ и већине других органских система. Нестабилност и измена цревне микробиоте је изгледа повезана са многим болестима (имунским, инфективним, метаболичким, могуће и малигним). У таквим ситуацијама повремено узимање пробиотских препарата може бити корисно за очување здравља и превенцију болести.

Колико је данас због доступности великог броја пробиотских препарата које узимамо без рецепта, а који се разликују по саставу, квалитету, начину израде, стабилности и намени, важан савет лекара и фармацеута, како не бисмо погрешили у избору пробиотика?

Наравно да је неопходан савет, јер данас на тржишту постоји много препарата који су означени као „пробиотици”. Већина тих препарата нису регистровани као лекови, већ као додаци исхрани. Слична ситуација је у већини земаља у свету. У избору пробиотског препарата треба обратити пажњу на неколико важних ствари: састав и довољан број бактерија у свакој капсули, као и формулацију и технологију израде (специјалне методе у производњи које омогућавају да бактерије у пробиотском препарату „преживе” пролазак кроз киселу желудачну средину). Избор пробиотског препарата свакако треба да зависи од индикације због чега се саветује узимање пробиотика.

Да ли сматрате да се данас променила свест људи у Србији у односу на претходних 20 година у вези са употребом пробиотика и колико је то значајно у смислу унапређења здравља људи, али и у вашој лекарској пракси?

Сигуран сам да јесте, јер је наше знање и свест о важности пробиотика значајно унапређено у последњих двадесет година. Цревна микробиота је практично засебан орган у људском организму који је дуго времена био „заборављен и запостављен” чак и од стручне јавности. То се мења у великој мери и ми данас знамо много више о пробиотицима него пре двадесет година, тако да слободно могу рећи да сазнања о цревној микробиоти и пробиотицима на значајан начин обележавају медицину 21. века.