Асистенти неће сузбити вршњачко насиље у школама

Од нашег дописника

Подгорица – Асистент за спречавање насиља и вандализма у школи делује као понављајуће пребацивање одговорности за вршњачко насиље на носиоца неког новог института у животу деце, уз све остало што се делегира овом новом занимању, каже у разговору за „Политику” Дијана Поповић Гаврановић, која и сама обавља ову дужност.

Коментаришући одлуку Владе Црне Горе да у школама уведе ове асистенте, истиче да је „вршњачко насиље део система: породичног, школског, уже и шире локалне заједнице, државне заједнице. Без системског приступа, деца виде избегавање, пребацивање, незнање, неразумевање, несналажење, немоћ одговорних одраслих, па решавају проблеме сама, по узору на то што виде од нас одраслих”.

Упитана да ли је насиље „нешто ново” што се догодило у црногорским школама, одговорила је:

„Да смо последњих двадесет година развијали и доследно примењивали свеобухватне програме превенције социјално неприлагођеног понашања деце и младих у локалним заједницама, васпитно образовним институцијама и другим организацијама, који омогућавају запошљавање већег броја стручњака, мењање васпитно-образовне праксе и заустављање деце у неприхватљивом понашању, они би дали резултате и размишљали бисмо о континуитету таквих програма, а не о спорадичним тематским радионицама, полицајцу/заштитару/асистенту у школи. А најбоља су улагања која се односе на квалитет живљења – пре него што се проблеми појаве, а односе се на бригу о деци и младима, породици, о менталном здрављу, кроз улагања у вртиће, школе, радни ангажман, спортске, уметничке, рекреативне, забавне и друге квалитетне садржаје. На тај начин се унапређује друштвена заштита породице, деце и младих, кроз задовољавање њихових разноврсних потреба, способности и склоности. Тиме се онемогућава појава неприлагођеног понашања, јер онај ко се осећа уважено, прихваћено и повезано са својом породицом, школом и заједницом, неће у том окружењу правити штету.”

Наша саговорница поручује да, „ако шира јавност надгласа стручну јавност, уместо дуго заговараног полицајца (који треба да је интегрисан у локалну заједницу у циљу одржавања реда и сигурности, уз коришћење реституције, а без директног присуства у школском дворишту), у школу се уводи асистент за спречавање насиља и вандализма у школи, нови институт који је далеко од модела асистенције у настави за децу с тешкоћама/сметњама у развоју, далеко од детета и од решења проблема вршњачког насиља, посебно од необележавања детета које испољи тешкоће у некој развојној фази”.

Додаје да асистент (у настави/школи) треба „да произлази из дететове потребе за подршком и помоћи, на основу дијагнозе коју успоставља лекар релевантне медицинске области, мишљења психолога, дефектолога, социјалног радника, што затим опредељује усмеравање детета у одговарајући образовни програм, с асистентом у настави или без њега”.

„Важно је разумети и социјални амбијент у којем живе наша деца и млади: изложеност деце насилним догађајима у својој непосредној околини, свакодневним информацијама о насилним догађајима, непримереним медијским садржајима – телевизијско и интернет насиље, преноси с важних скупова, контакт-емисија у којима се саговорници свађају и до краја емисије не разреше конфликт у који су ушли”, поручује Дијана Поповић Гаврановић и додаје: „Све то утиче на дететову перцепцију света као непријатељског, насилног, опасног, али и на стварање уверења да је насиље прихватљив начин понашања, а непрестано излагање насилним садржајима може довести и до смањења осетљивости на бол и патњу других. Због тога код вршњачког насиља не помажу асистенти, него системски поглед на проблем, системски рад и системске интервенције.”

Наша саговорница се залаже за реституцију, која, како каже, „нуди могућност да деца своје грешке поправе, доводи до тога да дете које је погрешило жели и улаже труд да поправи своју грешку. Реституција омогућава да дете које је претрпело штету добије одговарајућу надокнаду, да сва деца добију оно што им је потребно, и она која посматрају насиље, јер реституција помаже да се деца осећају добро сама са собом”.

Прати, евидентира и пријављује

Асистент у спречавању насиља и вандализма у школи прати, спречава и евидентира понашање и радње ученика и других лица који указују на елементе непримереног понашања, насиља, вандализма, кривичних дела и прекршаја, и пријављује надређенима у школи и надлежним институцијама. Контролише и штити имовину школе од различитих облика вандализма. Спроводи мере за заштиту и спасавање од пожара и других ванредних догађаја, као и мере за заштиту и здравље ученика и запослених у школи.