Навијачи нису увек у праву

Навијање је као страст која толико обузме човека и загосподари њиме да јој се тешко може одупрети. Навијач се понаша у извесном смислу другачије него остали људи – као да је омађијан. Без обзира на животно доба и професију, навијачи су у много чему слични, али се по многим особинама и разликују, па се зато може говорити о типологији навијања.

Онима које спорт не привлачи и који немају то задовољство да осете лепоту и драматику спортске борбе, понашање навијача изгледа чудно. Није ту, међутим, реч о ненормалном понашању већ о дејству познатог психолошког механизма идентификације. Навијањем се човек брани од тешкоћа и неуспеха које доживљава на другој страни. У ствари, ми се најчешће идентификујемо с онима који су јачи од нас, јер успех других тако доживљавамо као властити, поготово ако нисмо кадри сами да га постигнемо. Сматра се да људи без самопоуздања који нису баш успели у животу имају јачу потребу за ,,идентификовањем“ са свима који у друштву уживају статус ,,великог“ и ,,јаког“.

Недавна дешавања у вези с инцидентом на фудбалској утакмици између Црвене звезде и Хајдука из Куле бацају ново светло на навијаче и навијање. Један од навијача насрнуо је и брутално напао човека, у овом случају полицајца у цивилу, наневши му повреде опасне по живот. Цео случај добио је епилог на суду и тај такозвани навијач осуђен је на десет година затвора. Међутим, изрицањем пресуде овом младићу није стављена тачка на цео случај. Управа Звезде као да не схвата у чему је проблем - оглашава се саопштењем и окривљује медије ,,због потенцирања лоших, а не позитивних ствари“. Зачуђујуће је да у Звезди чврсто стају у одбрану овог навијача, потпуно занемарујући жртву – човека којем је живот био угрожен и који је подвргнут дуготрајном лечењу.

Имамо разумевања за Звездину бригу о навијачима које спортски стручњаци називају ,,дванаестим играчем“, али оваква агресивност према недужном човеку не може се никоме праштати. Сваки клуб, па и Црвена звезда, дужан је да прави разлику између навијача и псеудонавијача. Ако се Звезда енергично не огради од својих псеудонавијача и не осуди њихово понашање, могуће је да ће се утакмице играти пред празним стадионима. Ниједан озбиљан родитељ неће, уосталом, хтети да дође на утакмицу и са собом поведе своју децу.

Психолози спорта не пропуштају прилику да кажу да је навијање важан регулатор људских осећања, нека врста ,,вентила сигурности“ помоћу којег се нарочито млади људи ослобађају унутрашњих напетости и негативних порива који су иначе својствени људима свих узраста и нивоа образовања.

Мислим да је Црвена звезда исувише јак клуб да би морала да толерише, или што је још горе, да се солидарише с неспортским испадима једног ипак мањег дела својих навијача. У принципу, Звезда треба да брине о навијачима и да стане у њихову одбрану, али само ако су у праву.

психолог