Бертолини: Циљ ЕУ да елеминише неједнакост између региона

Руководилац Одељења за сарадњу, Делегације Европске уније у Србији Никола Бертолини изјавио је данас да је регионални развој главни циљ употребе средстава ЕУ, као и да је циљ Уније да елеминише неједнакост између региона.

Он је то рекао говорећи на тему паметне специјализације као предуслова за коришћење Европских структурних и инвестиционих фондова, у оквиру конференције „Регионални развој Србије - паметна специјализација и паметни региони” која се одржава данас у Привредној комори Србије.

Бертолини је подсетио да земље које приступају ЕУ добијају велики део структурних фондова, и навео као пример Хрватску, која је добила помоћ у износу од 2,5 одсто вредности свог БДП-а.

Он је и упоредио регионални развој држава чланица ЕУ са земљама западног Балкана.

„Ако узмемо да просечна вредност БДП по глави становника свих земаља чланица на нивоу ЕУ износи 100, Словенија има 92, Литванија 89, Пољска 80, Румунија 77, Хрватска 73, Бугарска 59. Где у односу на њих стоје земље западног Балкана? Црна Гора 50, Србија 44, Северна Македонија 42, БиХ 35, Албанија 34”, рекао је Бертолини, преноси Танјуг.

Како је навео, он је посетио више од 20 општина и интервјуисао 23 градоначелника и поделио је информације о регионалној неједнакости на које открио.

„Београд је 2021. имао БДП по становнику у износу од 12.700 евра, источна и јужна Србија од 5.600 евра, скоро три пута мање”, рекао је Бертолини.

Он је подсетио да је министар за равномерни регионални развој Един Ђерлек рекао да се последњих година та разлика између региона смањила, са чиме је он сагласан.

„Шумадија и централна Србија су скочиле са 40 процената на 42.7 процената. Војводина је пала са 62.2 на 59 процената. Југ Србије са 39 на 44, ту је било неког напретка”, рекао је Бертолини.

Он је додао и да се неједнакост огледа и другим стварима, па је тако навео да у Београду 7,7 одсто запослених ради у технолошким и иновативним секторима, док је на истоку и југу тај број 1,6 одсто.

Бертолини је открио да је просечан годишњи буџет општина које је посетио износио 23,1 милион евра, од чега на инвестиције отпада у просеку 23 процената.

„Осамдесет одсто тог износа који иде за инвестиције је намењен рехабилитацији и изградњи нових путева. Инвестиције намењене општинским потребама као што су вртићи, школе, болнице и остало заједно износе у просеку мање од милион евра. А то је једнако ономе што ЕУ инвестира у те општине, а не инвестирамо пуно јер Србија и даље није чланица”, рекао је Бертолини.

Он је додао да су резултати његовог истраживања открили да општински буџети по глави становника просечно износе 473 евра, а то је мање од 10 одсто БДП по глави становника.

„Општине не помажу пуно људима јер немају довољан буџет. Постоји круг, мањи буџет значи мање економске активности, што значи мање наплаћеног пореза самим тим опет мањи буџет. Имамо круг који се не може у скорије време разбити осим ако централна влада не прихвати да морају да пребаце много више фондова него што данас дају”, сматра Бертолини.

Он је рекао да локални одсеци за економски развој ових општина немају довољно људи да би се изводили нови пројекти, чак иако ЕУ обезбеди фондове за нове пројекте.

„То је огроман проблем недовољног капацитета на нивоу целе земље, не само на локалном нивоу већ и на централном. Администрација нема капацитете да имплементира ЕУ фондове у довољној мери”, рекао је Бертолини.

Он је подсетио на велики број миграција становништва, ка Београду и иностранству и рекао да су сви региони Србије од 2011. до 2021. године осетили пад становништва, осим Београда.

Вођа тима из Генералног директората за регионалну политику Европске комисије Жил Кител казао је на конференцији да када је реч о улагањима у регионални развој веома битно сарађивати и размењивати искуства

Он је додао да се не сме заборавити чињеница да се ситуација на терену драматично мења као последица геополитичких и других односа.

Кител је додао и да када је реч о политикама, ЕУ сад мање улаже у велике инфраструктурне пројекте, а више у иновације, меке вештине, социјалну инклузију, као и урбано планирање.

Према његовим речима, улагање у регионални развој има и одређене замке, а то је да се често дешава да средства која су уложена нису дала резултате и да је зато потребна паметна специјализација.

Општи савет земљама Западног Балкана, како је поручио Кител је да пажљиво прате и примењују што више решења која долазе из ЕУ а која могу користити свакој појединачној земљи, као и да земље треба да гледају не само ка ЕУ већ и према својим суседима из региона, јер се кључна знања и прилике могу баш тамо пронаћи.

Конференција „Регионални развој Србије - паметна специјализација и паметни региони” организује Национални конвент о Европској унији (НКЕУ), у сарадњи са Европским покретом у Србији (ЕПуС) и Привредном комором Србије.