Лошије се хране деца у градовима

Око 16 одсто деце, углавном дечака, претрпело је неку врсту повреда, најчешће у школи или на игралишту, исто толико најмлађих Београђана изложено је вербалном, а осам одсто физичком насиљу.

Када је реч о одржавању хигијене код деце, утврђено је да је ситуација у престоници боља него у осталим деловима Србије, јер се најмлађи у главном граду чешће туширају, перу руке и зубе. Ово су само неки од података који се наводе у истраживању о здрављу становништва, које је спроведено 2006. године у нашој земљи, а чији ће анализирани резултати у вези са најмлађом популацијом у Београду публиковати Градски завод за јавно здравље и објавити у новембру. У истраживање је било укључено 500 деце узраста од седам до 19 година, а у анкети која се односи на задовољство животом и здрављем, назначено је да су деца у Новом Београду најзадовољнија, а на Врачару најнезадовољнија.

Када је реч о исхрани малишана, испитивање је показало да деца усвајају углавном лоше навике које виде код родитеља. Најчешће једу бели хлеб уз маргарин, кајмак или павлаку. Око 50 одсто испитаних није имало на менију рибу месец дана пре анкетирања, више од половине њих пије заслађене газиране и негазиране напитке и узима „грицкалице”, свако четврто дете свакодневно конзумира колаче, а свако треће слаткише. Око 70 одсто најмлађих има сва три оброка, а три четвртине испитаника пије барем једну шољу млека дневно. У слободно време дечаци и девојчице углавном гледају телевизор, слушају музику или читају, а трећина наводи да игра игрице. Трећина деце се бави неким спортом, а испитаници тврде да не избегавају часове физичког образовања, иако велики број њих има деформитете стопала или кичме.

– Деца се у градовима лошије хране, јер им је брза храна доступнија. Када је реч о мањој деци до две године, родитељи пуно брину о одржавању њихове хигијене, а после тога су малишани углавном препуштени себи, посебно у ромским насељима. Бављење спортом је скупо, па родитељи морају да издвоје и целу плату да би им омогућили похађање неких часова, рецимо тениса, који је сада популаран. За све врсте деформитета пливање је најбољи лек и то увек препоручујемо – истакла је др Мира Радовић, начелница педијатрије у Дому здравља „Земун”.

Данашњи београдски клинци објашњавају да на спавање иду између 22 и 23 часа и тврде да им је довољно седам до осам сати сна. Око две трећине деце од 12 до 19 година је нагласило да је свакога дана изложено дуванском диму барем пет сати, јер родитељи пуше у становима. Такође, дуван пуши 10,4 одсто адолесцената и то 3,2 одсто свакодневно, а 7,1 повремено. Дечаци обично између 12. и 13. године имају први контакт са алкохолом, а девојчице у 14. години. Оно што је алармантно јесте да је свако пето дете било пијано једном у животу, а свако четврто два пута. Иако је 87 одсто деце свесно да је алкохол штетан, чак две трећине њих сматра да овај порок не шкоди у малим количинама. Сваки четврти адолесцент је у анкети истакао да пије свакога дана и то углавном пиво.

Др Мирјана Мићовић, педијатар и пи-ар Дома здравља „Стари град”, каже да поласком у први разред основне школе дете улази у такозвану седећу фазу. То значи да просечно, дете већ од седме годинепроведеоко осам сати седећи у школи, радећи домаће задатке, гледајући телевизор или играјући игрице на компјутеру.

– Компјутерске игрице, као највећа забава данашње деце, поред лоше концентрације, несанице, губитка апетита, уколико се упражњавају претерано, могу да доведу и до психотичних промена у личности детета, па су овом проблематиком почели озбиљно да се баве и дечји неуропсихијатри. Болести зависности нису већ дуживременски период резервисане само за адолесцентну доб. Нажалост, није ретко видети и дете у нижим разредима основне школе са цигаретом или флашом пива. Колико је то штетно за сам дечји организам у време када се развија и расте, говоре и подаци о повећаном броју оболелих од астме и хроничних опструктивних болести код младих људи. Такође, отварање кладионица на сваком ћошку довело је до појаве зависности од коцке и клађења, чак и у узрасту за који је раније то била мисаона именица – истакла је др Мићовић.

Знање анкетираних је на задовољавајућем нивоу, али свако 10. дете мисли да их комарци могу инфицирати вирусом ХИВ-а, трећина деце верује да се може заразити преко хране, две трећине њих не би купило храну од ХИВ позитивног продавца, а чак 50 одсто испитаника мисли да треба отпустити ХИВ позитивног наставника.

Испитивање је показало и да први контакт са марихуаном имају у 16. години, а са таблетама се први пут сусрећу између 15. и 17. године. Свако шесто дете је рекло да му је неки познаник понудио неку дрогу, која се најчешће конзумира на журкама, у кафићима, а ретко у својој или кући пријатеља.

Анкетирана деца тврде да у сексуалне односе ступају између 16. и 17. године, а 17 одсто девојака у Србији и 10 посто девојака у Београду одлази редовно код гинеколога.

Данијела Давидов-Кесар