Најзад тријумф Јанковићеве

Да је Јелена Јанковић прошле године била тако сигурна у финалу у Пекингу као јуче, сада бисмо говорили о одбрани трофеја. Али, поређење та два меча дају верну слику о лицу и наличју њене игре и одговор зашто у њеној збирци нема и више од сада седам титула и зашто ће и упркос вредној победи у кинеској престоници и даље гледати у леђа првопласираној на светској ранг-листи Американки Серени Вилијамс.

Јанковићева је очитала лекцију Рускињи Светлани Кузњецовој са 6:3, 6:2 за само 74 минута. Из руског угла посматрано, утисак је да су ове године одлучујући мечеви као уклети за њихову тенисерку, која ређа победе, чини подвиге, а онда остане празних шака – у Пекингу пети пут (прошле године 1-5 у финалима). Међутим, да је јуче везала и црвени конац око руке, не би јој помогло. Јанковићева је деловала онако како бисмо непрестано желели – непрекидно у високом ритму, са сувереном контролом развоја догађаја на терену све време и ефектно, а то је још значајније када се има у виду да је преко пута ње била седмопласирана на листи, тенисерка која је годинама у самом врху. Треба истаћи и да је Кузњецова пре овог сусрета водила с 4:2 у победама, да су јој припала последња четири од пет међусобних окршаја на тврдој подлози, на каквој се играло и у Пекингу, да је ове сезоне победила оба пута, а претходно прошле недеље у четвртфиналу на тој подлози у Токију (2:6, 7:5, 7:5).

Вратимо ли се годину, подсетићемо се да је Јанковићева, тада као трећи „рекет” света, поклонила трофеј 19-годишњој Мађарици Агнеш Савај (23. место), јер је водила с 1:0 у сетовима и 5:1 у другом, али је прокоцкала три меч-лопте и изгубила са 6:7 (7:9), 7:5, 6:2. Цену необјашњивих падова у игри је платила још неколико пута, па се и то имало у виду када су је назвали Худинијем женског тениса, јер претвара немогуће у могуће, али и могуће у немогуће, што је такође деловало нестварно као трикови славног мађионичара.

– Против Кузњецове сам изгубила оба пута ове године. Била сам изузетно мотивисана да јој се реванширам, а поносна сам што сам то учинила убедљиво у два сета. Пошто сам изгубила од ње пре неколико дана, то ме је подстакло да уочи овог финала проанализирам своје грешке и њене врлине и мане, што се исплатило. О поразу прошле године нисам размишљала док смо играле. Ја сам другачија тенисерка него пре годину дана и друкчије сам се поставила у финалу. Пресрећна сам због победе. И даље ћу бити друга на светској листи, али бих желела да сезону завршим као водећа. У сваком случају, најбитније је да мислим о својој игри и да идем корак по корак – казала је Јанковићева која је први трофеј ове године освојила на великом турниру на шљаци у Риму, у мају, када је у финалу савладала 18-годишњу Францускињу Ализ Корне са 6:2, 6:2 (у одлучујућим мечевима поражена двапут).

Заостатак за Вилијамсовом, која није играла после победе против Јановићеве у финалу Међународног првенства САД, биће мањи од 206 бодова уочи турнира у Пекингу. Нови покушај Јанковићеве да се врати на чело, на којем је била седам дана, баш за време олимпијског турнира у кинеском главном граду, биће на „Купу Кремља” у Москви идуће недеље. То такмичење је можда јаче него икада, јер међу десет најбољих тенисерки не долази само Рускиња Марија Шарапова, која због повреде неће играти до краја сезоне.

Кузњецова није крила разочарање после још једног неуспеха у финалу.

– Није ми лако. Волим да играм у Пекингу, али сам у финалу потпуно подбацила. Јанковићева је била одлична. Сматрам да смо обе играле боље када само се састале у Токију прошле недеље, али, она је данас дефинитивно била боља од мене – казала је Рускиња.

Јанковићева, која је била први носилац, припало је 95.500 долара, а њеној противници, четвртом носиоцу, 51.000. Фонд за награде је износио 600.000 долара.

-----------------------------------------------------------

На турниру за тенисере победио Американац Родик

Турнир у Токију је један од девет у сезони на којима упоредо играју и тенисери и тенисерке. Победник у мушкој конкуренцији је најбољи амерички играч Енди Родик (осми на светској листи) који је у финалу био успешнији од првог „рекета” Израела Дудија Селе (92) са 6:4, 6:7 (6:8), 6:3. То је најбољем тенисеру света пре дугогодишње ере Швајцарца Рожеа Федерера био 40. финале у каријери, а 26. победа (четврта ове сезоне), 11. на тврдој подлози.

Села је био први Израелац финалиста на турниру АТП после Харија Левија 2001 (Нотингем, трава). Последњи тенисер из те земље који је освојио трофеј јесте Арнос Мансдорф 1993 (Вашингтон, тврда подлога). Сели је као пораженом у финалу припало 46.400 долара, а Родику 85.000 (фонд за нагарде 524.000). Амерички тенисер је 25.000 долара поклонио Кинеској тениској федерацији за развој овог спорта и као помоћ жртвама катастрофалног земљотреса у кинеској провинцији Сечуан.