Спона између традиције и модерног

Др Ивана Миљуш^*

„Спасоносно знамење знања” засијало је године 1808., оснивањем Велике школе у Београду, тада највише образовне институције у Србији и зачетка Универзитета у Београду, која је привукла виђене Србе тога времена. Осим предмета који дају опште образовање, учило се упоредно и домаће државно право, међународно право, кривично право и судски поступак („начин суђења криминалног“).

У њеним оквирима изнедрени су основни планови за просвећивање српског народа, ширење мреже народних школа, школовање народних поглавара, управитеља, судија и свештенства. Јасно је била изражена идеја да се образују општеобразовани и стручни кадрови, према речима Доситеја и Карађорђа, „богољубиви”, „правдољубиви” и „просвештени” „вешти људи за управљање” и уопште просвећен кадар који ће ступити у државну службу и судове.

Сведочанство је посвећености и оптимизма професора и ђака, вере у моћ образовања усклађеног са модерним образовним трендовима и стечених вештина да заједно са војним успесима творе слободу и савремену државу. Несумњиво, Велика школа је изградила уједно темеље бројних факултета и савременог правничног образовања у Републици Србији, па и шире.

 Година 1841. нарочито је важна за даљу надоградњу правничког образовања. „Лицеум Књажества сербског” добио је и правно одељење и премештен је у Београд. Правно одељење потом прераста у посебан Правни одсек. 1863. године, Лицеј се преображава у Велику школу, која добија улогу школовања научног кадра и од које 1905. године настаје Београдски универзитет. Једна од најстаријих чланица Универзитета је Правни факултет Универзитета у Београду.

Наш факултет данас наставља историју високошколског образовања, одражавајући спону између традиције и модерног, доктрине и праксе. Наставни кадар данас чине и бројни наставници и сарадници са богатим и разноврсним како теоријским тако и практичним искуством, па тако данас у нашим редовима имамо некадашње и актуелне судије Уставног суда, чланове најзначајнијих државних органа, судијске сараднике, адвокате.

Сада већ немали број како професора, тако и алумниста Правног факултета, више од једног века врше најзначајније државне функције, попут председника Републике, председника и чланова Владе, народних посланика, амбасадора, дипломатско – конзуларних представника наше земље. Многи наставници и сарадници стекли су дипломе престижних светских универзитета и радили у међународним и европским институцијама. Током школске године у целости, студенти се припремају и учествују на стручним такмичењима, познатим под називом „моот цоурт” такмичења из различитих правних области и освајају награде. Студенти и наставници Правног факултета Универзитета у Београду препознатљиви су у свету као једни од најбољих учесника престижних међународних такмичења, посебно у области арбитражног и међународног трговинског права.

^* доцент на предмету Кривично процесно право