Украјина је добила немачке „леопарде”, британске „челенџере” а сада и америчке „абрамсе”. Они би Кијеву требало да донесу победу на фронту где украјинске снаге већ месецима не успевају да остваре иоле значајнији напредак. Са тешким оружјем које је испоручио НАТО и целокупном техничком и материјалном подршком која Украјини стиже са свих страна света, руска одбрамбена линија требало би коначно да попусти. Јер, такви су планови и очекивања у Вашингтону, Берлину, Бриселу, Лондону... 

По оној народној „тресла се гора а родио се миш” тако ни амерички тенкови ништа неће променити на бојном пољу. Исто је било и са немачким „леопардима” и британским „челенџерима” Трик је у томе што је пропагандна машинерија у Кијеву успела да убеди свет да су руски тенкови лоши и да ће долазак тенкова западног порекла аутоматски донети победу. Наиме, друштвене мреже су дословце загушене снимцима уништене руске технике и тенкова који нестају у експлозијама. Али, да ли је то стварно тако. Зар је могуће да су руски тенкови толико лоши.

Руски пропусти 

Истина је далеко од тога. Целокупан наратив о лошој техници коју користе Руси направљен је на основу пропуста Москве у првим седмицама рата. Руске припреме  биле су ограничене тајношћу и ограниченим временом за припрему специјалне војне операције. Руска комада је „гурнула” трупе преко украјинске границе, задала превише циљева и пропустила да оклопним јединицама обезбеди подршку пешадије. Посебан проблем је било снабдевање, горивом и резервним деловима. Тај сегмент је потпуно подбацио. Због тога је чак трећина тенкова које су наводно уништили Украјинци, у ствари била напуштена од стране посада.

Сируација на фронту је сада потпуно другачија. Руси су укопани и већ месецима одолевају украјинским нападима који иду уз високу цену у техници и људству. Више десетина „леопарда” и 14 „челенџера” нису донели превагу у рату. У Кијеву знају да ни „абрамси” ( предвиђена је испорука укупно 31 примерка) ништа неће променити. То их ипак не спречава да америчком тенку унапред дају предност на бојном пољу.

„Абрамс” јесте у предности у односу на Т-90. Његов нишан има већи ефективни домет, при чему и командир тенка и нишанџија имају термовизијски нишан. На Т-90 само командир има термовизисјки нишан док нишанџија користи термовизијску камеру, француског порекла. Амерички тенк је бржи, али та предност је била значајна на отвореном простору пустиње у Ираку. Украјина је нешто сасвим друго, са шумама, рекама...

Мањи габарити, мањи циљ

Руски тенк је лакши и због тога може да прелази и преко мостова који би под „абрамсом” попустили. „Абрамс” има гасну турбину која је тиха али троши знатно више горива. Т-90 користи проверени дизел мотор који је лакши за одржавање, троши мање горива и може да пређе више километара. Ипак, највећа предност руског тенка су његови мањи габарити. Његова силуета је теже уочљива и представља мањи циљ.   

Украјинци знају да би губитак „абрамса” на бојном пољу био велики пораз  за НАТО и Вашингтон. Због тога је Кирил Буданов, шеф украјинске војно-обавештајне службе већ најавио да ће „абрамси” бити кориштени само под одређеним околностима. Он наглашава да би класична употреба „абрамса” на бојном пољу била промашај и да би тенкови имали кратак рок трајања. Он сматра да би амерички тенкови требало да остану у резерви и буду употребљено само у операцијама продора кроз непријатељске линије.

Пензионисани генерал и бивши командант америчких трупа у Европи Бен Хоџис, подсећа да „абрамси” морају да остану скривени до доласка на фронт јер би Руси могли да их униште прецизним нападима крстарећим ракетама.