Деца не постају криминалци из хира

„Када дете почини кривично дело, већина људи ставља знак једнакости између њега и преступа. Ретко ко размишља о томе шта га је мотивисало, из какве породице долази и са каквим се животним проблемима суочава”, каже за „Политику” Анита Бузејић Шубарић, в. д. директора Завода за васпитање деце и омладине. То је један од разлога да Центар за права детета покрене кампању „Наш глас” која се реализује у оквиру пројекта „Подршка добробити деце и младих и образовање о правима детета” и уз финансијску помоћ Међународног женског клуба. Циљ је унапређење менталног здравља деце смештене у Заводу за васпитање деце и омладине у Београду.

Како наглашавају у Центру за права детета, кампања би требало да подигне свест о мноштву проблема са којима се суочавају малолетни делинквенти, да се смањи стигма, развије емпатија и промовишу права ове деце како би она била боље прихваћена и ресоцијализована у локалној заједници. Пројекат који ће трајати до 31. децембра, има две главне компоненте – радионице са децом из Завода за децу и омладину у Београду и децом из Дечјег информативно-културног сервиса центра, као и кампању на друштвеним мрежама.

„Нико не одлази у криминал из хира или досаде, а деца која имају проблеме у понашању обично долазе из некомплетних или нефункционалних породица које нису у стању да препознају да оно има снажну потребу за љубављу и припадањем. Свако дете је „лакмус папир” породичне атмосфере – ако одраста у породици у којој постоји љубав, сигурност и заштита, оно неће имати разлога да буде агресивно према ближњима. Већина наших штићеника у дом долази по налогу суда, углавном из других домова или хранитељских породица”, каже Анита Бузејић Шубарић.

Она подсећа да је овај дом установа отвореног типа – капија је широм отворена, закључава се у 22 часа, али за све изласке је потребна дозвола. Уколико дете са изреченом васпитном мером од стране суда побегне, позива се полиција и за њим се расписује потерница. Срећом, овакве ситуације су ретке, истиче наша саговорница и додаје да се у дому тренутно налази 19 штићенике, од 12 до 18 година.

„Код нас се углавном налазе деца са (вишеструким) поремећајима у понашању и она која су чинила ситне крађе или се бавила просјачењем. Они који су починили тежа кривична дела, као што су убиство или диловање дроге, смештена су у КП дому у Крушевцу или у малолетничком затвору за одрасле”, објашњава Бузејић Шубарић.

У згради Завода за васпитање деце и омладине налази се, како је указала, основна и средња школа.

„У њима наши штићеници завршавају образовање, а програм њихове ресоцијализације подразумева комплетно испуњено време – трудимо се да ова деца не проведу ниједан моменат сама са собом и да им време испунимо едукативним радионицама, одласцима у биоскоп и позориште или посетама манастирима. Све више је заступљен и индивидуални рад са децом и зато се веома радујемо сарадњи са Центром за права детета”, каже наша саговорница.

У Центру за права детета истичу да деца смештена у установе за образовање деце и омладине спадају међу најугроженије особе у друштву и да често потичу из маргинализованих и рањивих делова становништва, због чега су изложена ризику од злостављања и занемаривања, екстремном сиромаштву или проблемима са менталним здрављем.

„Они припадају групи деце која је највише стигматизована у друштву и често су изложени критици јавности, посебно у случајевима тешких кривичних дела. Ова деца обично долазе из дисфункционалних породица, а њихови поступци често су резултат дугогодишњег занемаривања и недостатка подршке још од раног детињства – без обзира на то да ли је реч о кривично одговорној деци која су починила кривична дела, деци која нису кривично одговорна или деци која нису починила кривично дело али су смештена у установе због занемаривања од стране родитеља или старатеља и суочавају се са потешкоћама у понашању и вишеструким развојним изазовима и поремећајима. Због ове комбинације различитих фактора ризика и изузетне рањивости ове групе деце, системи правде и социјалне заштите имају кључну улогу у заштити њихових права. Међутим, ова деца често не добијају правовремену и индивидуализовану подршку, а реакција система није увек прилагођена деци и често се крше њихова права. Због тога смо се и одлучили за спровођење овог пројекта”, истичу представници Центра за права детета.