Све јаснија слика шампиона

Негде на половини базичног дела припрема, док је екипа још била на Копаонику, Жељко Обрадовић, тренер Партизана, сумирајући урађено до тог тренутка, између осталог је рекао:

– Тек када буду почеле пријатељске утакмице и прве провере, први пут ће се видети и неке ствари које сада нису добро урађене и треба да се поправљају.

Ии не покушавајући да нешто као „увије у обланду”, Обрадовић је закључио

– Тада настају проблеми!

То је и потпуно нормално, па и очекивано. На то су сви у Хумској били спремни. Овог лета, као и сваког претходног.

– Већ имамо искуство у том смислу и реаговаћемо на све за шта буде било потребно да се реагује – и то је рекао тренер шампиона АБА лиге.

Припремне утакмице су дошле и прошле. За скоро месец дана од тог разговора, Партизан је одиграо девет пријатељских утакмица. Три у Бањалуци, па против Фуенлабраде у Београду, три на Суперкупу АБА у Подгорици, да би предсезону завршио турниром у Атини. То је била и најјача проба, а њој је доживео два пораза. И то у две утакмице које је лако могао да окрене на другу страну. И требало је да оду на другу страну. Нису... Што би могло да се подведе под оно „тада настају проблеми” са почетка ове приче. Али и оно „искуство” и „реакцију” на местима где треба да се реагује.

Уосталом, то и јесте смисао пријатељских утакмица. Не да се на њима игра најбоља кошарка, не нужно ни да се сви  ривали побеђују. Мада, увек је боље нову причу почињати из победа. Важно је да се тим уигра, да „кликне”, да се кристалишу лидери, да... Много тога.

Обрадовић је то ставио у пар реченица. Одјављујући се из Атине, тренер „црно-белих” је рекао:

– Био је врло користан турнир за нас да видимо шта можемо пред такмичарске утакмице које сада следе.

Додао је још:

– За нас су неке ствари сада јасније.

Није прецизирао које ствари и у ком смислу јасније. Али, гледајући све ове утакмице Партизана јасно се видело да „црно-бели” не могу без Кевина Пантера и Зека Ледеја. Видело се и да би Пи Џеј Дужер могао да буде баш значајно појачање. Али и да Огњену Јарамазу не прија баш улога плејмејкера. Да је Френк Камински све сигурнији, као и Балша Копривица, што је чак и важније јер сви знамо како је изгледала прошла сезона младог центра. Практично изгубљена.

Нереално је очекивати да ће на почетку сезоне Алекса Аврамовић наставити са партијама какве је пружао – рецимо – недавно на Светском првенству. Ту до одређеног пада мора доћи, што је и природно. Али, природно је и брзо после тога очекивати партије сличне онима из Маниле.

У доста добром ритму припреме је одиграо и Данило Анђушић, баш као и Ален Смаилагић... Остали су били ту негде на ономе што се од њих и очекује.

Сви укупно имају много простора да буду бољи. Онако – како тренери воле да кажу – из утакмице у утакмицу. Већ од прве, против Морнара, у понедељак у „Штарк арени”.