Свака трећа особа у Србији има менталне проблеме

Свака трећа особа у Србији може се сматрати психички угроженом, говоре резултати  истраживања „Ментално здравље у Србији: процена потреба, фактора ризика и баријера у добијању стручне подршке”, које је реализовала Мрежа психосоцијалних иновација (ПИН). Добијени подаци упозоравају да свака шеста особа има симптоме депресије, а седам процената наших суграђана има симптоме анксиозности. Резултати ове студије такође упозоравају да је Србија међу водећим земљама света по употреби седатива, као и да десет одсто одрасле популације користи средства за смирење без тражења стручне помоћи.

Према званичним подацима, на 22.000 становника Србије долази један психолог, а ако преведемо ово истраживање на језик бројки, то значи да ће од тих 22.000 особа, нешто мање од 8.000 људи имати потребу за неким видом психолошке подршке. Када би се сви они данас обратили психологу који им је бесплатно доступан у оквиру здравственог система и заказали свој преглед, последња особа добила би свој термин тек за четири године, истакнуто је на трибини „Ментално здравље у Србији”, коју је на Филозофском факултету у Београду одржала Мрежа психосоцијалних иновација.

Како је нагласила др Маша Вукчевић Марковић, научна сарадница Одељења за психологију Филозофског факултета у Београду, према подацима прве епидемиолошке студије психијатријских поремећаја у нашој земљи Cov2Soul, свака шеста особа у Србији испуњава дијагностичке критеријуме за неки од дванаест најчешћих поремећаја менталног здравља, без обзира на то да ли има званичну дијагнозу или не. То значи да око 700.000 пунолетних грађана Србије има једну од 12 најчешћих поремећаја – велику депресивну епизоду, панични поремећај, генерализовани анксиозни поремећај, агорафобију, социјално анксиозни поремећај, опсесивно-компулсивни поремећај или посттрауматски стресни поремећај.

„Једино што више депримира од ове статистике јесте податак да половина особа која пати од депресије никада није потражила стручну помоћ, а петина оних у чијим се главама врзмају самоубилачке мисли није се обратила психологу или психијатру. Основни разлози који их спречавају да траже помоћ јесу недовољна доступност бесплатних услуга заштите менталног здравља, неповољна финансијска ситуација и склоност да се тражење стручне помоћи доживи као лични неуспех у решавању душевних криза. Иако би услуге менталног здравља у заједници морале да буду доступније, приступачније и ефикасније, у нашој земљи има свега шест центара за ментално здравље. Истовремено, неопходно је донети законе којима се уређује област менталног здравља, као што је закон о психотерапији и унапредити постојеће прописе, и као што је закон о условима за обављање психолошке делатности”, закључила је она.

Председница Друштва психолога Србије и професорка на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду др Тамара Џамоња Игњатовић подсетила је да је превенција кључна када је у питању ментално здравље, али и додала да су пандемија вируса корона, рат у нашем европском комшилуку и два масовна убиства која су се почетком маја догодила у Београду и селима у околини Младеновца, значајно скренула пажњу на значај душевног здравља.

„Домови здравља у којима су запослени психолози, психијатри и социјални радници представљају велики ресурс који често није довољно искоришћен и чији рад најчешће зависи од личног ентузијазма, па у неким домовима служба менталног здравља сјајно функционише, а негде се кадар осипа. Након масакра који се догодио у ОШ ’Владислав Рибникар’, у Дечјем културном центру свакога дана помоћ пружају психолози и психијатри, такви центри основани су и у Младеновцу, Лазаревцу, Смедереву и Панчеву, а ми се надамо да ће ти центри прерасти у трајне центре за ментално здравље у заједници. Драго ми је и што је град Београд усвојио Иницијативу за оснивање дневног боравка за децу и младе са поремећајима у понашању, у коме ће корисници боравити током дана”, закључила је она.

Др Јованка Петровић, директорка Специјалне болнице за психијатријске болести „Ковин”, подсетила је да је 17. маја основан Центар за ментално здравље у Панчеву, у коме свакодневно ради психолог, психијатар, социјални радник и радни терапеут и где грађани могу добити стручну помоћ без упута и заказивања.

„Ми истовремено пружамо превентивне услуге, али смо на располагању и нашим отпуштеним пацијентима из психијатријске болнице у Ковину, којима нудимо услуге психосоцијалне рехабилитације. Долазе нам и породице са проблемом насиља, али и особе којима је потребна помоћ у решавању свакодневних животних проблема. Захваљујући доброј сарадњи са националном службом за запошљавање, успели смо да запослимо пет пацијената који су завршили лечење у болници у Ковину”, поносно је истакла др Јованка Петровић.