Svaka treća osoba u Srbiji ima mentalne probleme

Svaka treća osoba u Srbiji može se smatrati psihički ugroženom, govore rezultati  istraživanja „Mentalno zdravlje u Srbiji: procena potreba, faktora rizika i barijera u dobijanju stručne podrške”, koje je realizovala Mreža psihosocijalnih inovacija (PIN). Dobijeni podaci upozoravaju da svaka šesta osoba ima simptome depresije, a sedam procenata naših sugrađana ima simptome anksioznosti. Rezultati ove studije takođe upozoravaju da je Srbija među vodećim zemljama sveta po upotrebi sedativa, kao i da deset odsto odrasle populacije koristi sredstva za smirenje bez traženja stručne pomoći.

Prema zvaničnim podacima, na 22.000 stanovnika Srbije dolazi jedan psiholog, a ako prevedemo ovo istraživanje na jezik brojki, to znači da će od tih 22.000 osoba, nešto manje od 8.000 ljudi imati potrebu za nekim vidom psihološke podrške. Kada bi se svi oni danas obratili psihologu koji im je besplatno dostupan u okviru zdravstvenog sistema i zakazali svoj pregled, poslednja osoba dobila bi svoj termin tek za četiri godine, istaknuto je na tribini „Mentalno zdravlje u Srbiji”, koju je na Filozofskom fakultetu u Beogradu održala Mreža psihosocijalnih inovacija.

Kako je naglasila dr Maša Vukčević Marković, naučna saradnica Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, prema podacima prve epidemiološke studije psihijatrijskih poremećaja u našoj zemlji Cov2Soul, svaka šesta osoba u Srbiji ispunjava dijagnostičke kriterijume za neki od dvanaest najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja, bez obzira na to da li ima zvaničnu dijagnozu ili ne. To znači da oko 700.000 punoletnih građana Srbije ima jednu od 12 najčešćih poremećaja – veliku depresivnu epizodu, panični poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj, agorafobiju, socijalno anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulsivni poremećaj ili posttraumatski stresni poremećaj.

„Jedino što više deprimira od ove statistike jeste podatak da polovina osoba koja pati od depresije nikada nije potražila stručnu pomoć, a petina onih u čijim se glavama vrzmaju samoubilačke misli nije se obratila psihologu ili psihijatru. Osnovni razlozi koji ih sprečavaju da traže pomoć jesu nedovoljna dostupnost besplatnih usluga zaštite mentalnog zdravlja, nepovoljna finansijska situacija i sklonost da se traženje stručne pomoći doživi kao lični neuspeh u rešavanju duševnih kriza. Iako bi usluge mentalnog zdravlja u zajednici morale da budu dostupnije, pristupačnije i efikasnije, u našoj zemlji ima svega šest centara za mentalno zdravlje. Istovremeno, neophodno je doneti zakone kojima se uređuje oblast mentalnog zdravlja, kao što je zakon o psihoterapiji i unaprediti postojeće propise, i kao što je zakon o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti”, zaključila je ona.

Predsednica Društva psihologa Srbije i profesorka na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Tamara Džamonja Ignjatović podsetila je da je prevencija ključna kada je u pitanju mentalno zdravlje, ali i dodala da su pandemija virusa korona, rat u našem evropskom komšiluku i dva masovna ubistva koja su se početkom maja dogodila u Beogradu i selima u okolini Mladenovca, značajno skrenula pažnju na značaj duševnog zdravlja.

„Domovi zdravlja u kojima su zaposleni psiholozi, psihijatri i socijalni radnici predstavljaju veliki resurs koji često nije dovoljno iskorišćen i čiji rad najčešće zavisi od ličnog entuzijazma, pa u nekim domovima služba mentalnog zdravlja sjajno funkcioniše, a negde se kadar osipa. Nakon masakra koji se dogodio u OŠ ’Vladislav Ribnikar’, u Dečjem kulturnom centru svakoga dana pomoć pružaju psiholozi i psihijatri, takvi centri osnovani su i u Mladenovcu, Lazarevcu, Smederevu i Pančevu, a mi se nadamo da će ti centri prerasti u trajne centre za mentalno zdravlje u zajednici. Drago mi je i što je grad Beograd usvojio Inicijativu za osnivanje dnevnog boravka za decu i mlade sa poremećajima u ponašanju, u kome će korisnici boraviti tokom dana”, zaključila je ona.

Dr Jovanka Petrović, direktorka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin”, podsetila je da je 17. maja osnovan Centar za mentalno zdravlje u Pančevu, u kome svakodnevno radi psiholog, psihijatar, socijalni radnik i radni terapeut i gde građani mogu dobiti stručnu pomoć bez uputa i zakazivanja.

„Mi istovremeno pružamo preventivne usluge, ali smo na raspolaganju i našim otpuštenim pacijentima iz psihijatrijske bolnice u Kovinu, kojima nudimo usluge psihosocijalne rehabilitacije. Dolaze nam i porodice sa problemom nasilja, ali i osobe kojima je potrebna pomoć u rešavanju svakodnevnih životnih problema. Zahvaljujući dobroj saradnji sa nacionalnom službom za zapošljavanje, uspeli smo da zaposlimo pet pacijenata koji su završili lečenje u bolnici u Kovinu”, ponosno je istakla dr Jovanka Petrović.