Битка за коту 110

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Призорима из битке за коту 110, у Словенији је окончано обележавање 90. годишњице краја Првог светског рата. У Парку војне историје у Пивки, некадашњем војном полигону ЈНА, уприличена је приредба којом је у недељу завршен четвородневни Фестивал војне историје.

У срчаном боју за коту 110 учествовале су две групе војника које су у аутентичним униформама (једни у китњастим црвено-плавим, а други у маслинастозеленим), са добошаром, барјацима и много жара дочарале публици какве су борбе вођене у Европи поткрај 1918. Како би све протекло „како треба”, а пре него што су „непријатељске формације” заузеле бусију, у 9 сати ујутро одржана је свечана миса за све пале у Првом светском рату. Потом је нешто после 11 сати почела демонстрација битке за коту 110, у којој су учествовале јединице аустријског планинског стрељачког пука и 5. аустријског коњичког пука. Неколико стотина посетилаца је по лепом дану, поред битке која је на моменте изгледала као права, разгледала и музејску збирку у Парку војне историје и топовско утврђење на оближњем Приможу. Чланови друштва Сочки фронт су у напору да освоје коту 110, заједно са гостима из Мађарске и Италије, представили 2. планински стрељачки пук, као и суморан живот у рововима, те погибељан напад на утврђене положаје.

„За потребе приредбе на ’поприште’ смо сместили прави правцати музеј на отвореном”, поносан је Жига Новак из Парка војне историје. Напад 5. коњичког пука, који је под командом генерала Мајстера учествоваои у борбама за северну (словеначку) границу, демонстрирали су коњаници из друштва Ловренц. „Намера нам је да публици представимо причу о значају коњице у Првом светском рату, као и да објаснимо зашто је потоњи изум митраљеза кључно променио начин ратовања, па су коњи постали сувишни”, напомиње Новак уочи „битке”, која је завршена без „зле крви” између победника и поражених.

Дневник „Дело” јавља да је истовремено у Новој Горици одржано још једно свечано обележавање краја Првог светског рата (који је службено закључен 11. новембра 1918), али у режији словеначке Католичке цркве. Мису за душе погинулих водио је цељски бискуп Антон Стрес, који је између осталог рекао да „млади животи војника нису умрли узалуд”, јер „иако је школа два светска рата имала тако високу цену у људским животима, мир није никада сигуран”, казао је на брду Света гора изнад Нове Горице цељски надбискуп. Словенија дан-данас одржава у живом сећању „сурову погибељ” словеначких војника и цивила у регији, коју је обухватао Сочки фронт, где је с обе стране (аустроугарске, односно италијанске) погинуло више од 100 хиљада младих солдата.
Организатори мисе су на ходочашће у цркви на Светој гори позвали представнике свих вероисповести чији су се припадници пре девет деценија борили у Првом светском рату. На страни Аустроугарске су били мобилисани припадници седам вера, али су на речену мису дошли само представници католичке, протестантске и муслиманске вере, објаснио је Ренато Подбершич, координатор славља. Није познато зашто, на пример, није било представника православне вере, нити да ли се потомци жртава слажу да се миса за покој њихових душа држи истовремено када и за њихове крвнике. Подбершич је додао да је Света гора, коју је италијанска војска уз огромне жртве окупирала августа 1917, у то време поред одбрамбеног имала и јак значај на симболичком нивоу јер је то био „највећи божји пут” у Горичким брдима.

-----------------------------------------------------------

Кад негативци постају позитивци

Током протеклог „боја”, а ни пре ни после њега, организатори ни речју нису поменули да је аустроугарска војска била негативац у Првом светском рату и да је та Краљевина рат и изгубила.

У реминисценцији на битку за коту 110, уприличеној код Пивке, Словенци у униформама аустроугарске војске побеђују Италијане „на својој земљи” и освајају натраг коту 110, да би потом подигли на јарбол словеначку тробојку, уз пратеће славље. Ореол победника је тиме комплетиран, а борба Аустроугарске је приказана као подстицајна за  словеначку самобитност.