Пола века школе у којој је математика лепа

Упоредо са уписом 50. генерације предшколаца и основаца у „Архимедесову” школу младих математичара, истоимено друштво љубитеља математике, по много чему јединствено, не само у Србији већ и на Балкану, обележава данас тачно пола века рада и постојања. О томе шта су све у протеклим деценијама успели да ураде у својим школама и на популаризацији поменуте науке, за наш лист говори професор Богољуб Маринковић, директор „Архимедеса”, који живи и дише за то да на најмлађе пренесе чари и тајне ове „краљице међу наукама”. А да то чини успешно показују Светосавска награда Министарства просвете за 2008. годину и Изузетна Вукова награда Културно-просветне заједнице Србије за 2022. годину.

Готово је немогуће побројати награде полазника „Архимедесових” школа и специјализованих курсева освојене на математичким такмичењима свих врста и нивоа, које су жњели у току наставе овде, али и касније приликом градње завидно успешних каријера. Њихов број делимично одсликава и чињеница да су, према речима професора Маринковића, „Архимедесовци” освојили око 80 одсто свих медаља на међународним математичким такмичењима средњошколаца у последњих 29 година. Осим по небројеним успесима својих полазника, овај први домаћи специјализовани центар за даровите младе математичаре јединствен је првенствено по томе што већину послова у њему, систематично и професионално, обавља група стручњака, волонтера, ентузијаста углавном без икакве надокнаде. И како воле да истакну, они најмлађе не уче само да рачунају, већ у њих постављају темеље знања и размишљања „на којима даље и други могу лакше да граде”.

– „Архимедесова” школа је школа мишљења, у њој је математика лепа. Она има и све карактеристике праве школе: упис је по конкурсу, настава је током целе школске године, ученици добијају сертификат о похађању школе, полажу завршни испит, додељују им се награде са дипломама и похвале за успех на завршном тесту, наставничко веће школе чине одлични наставници ‒ од учитеља до професора универзитета, обезбеђени су радни материјали и књиге за ученике, на располагању им је јединствена „Архимедесова” библиотека, води се одговарајућа документација. Све ово радимо с добром намером, јер као просветни радници све чинимо за добробит деце уопште, а посебно јер желимо да допринесемо унапређивању математичког образовања младих. Математика је свакако најважнија полуга свеколиког напретка друштва. Нарочито научног, техничко-технолошког и економског развитка. Она и њен стил мишљења све више постају саставни део опште културе савременог човека – истиче Маринковић.

Професор наводи резултате полувековног рада. А они су:

– 33.910 чланова-љубитеља математике, од чега 2.075 наставника и одраслих;

 – 48.683 полазника математичких и рачунарских школа са 87.608 одржаних часова;

– 6.695 ученика дописне математичке школе;

– 88 научнопопуларних предавања и 252 „математичке” приредбе, као што су квизови, изложбе, са више од 28.000 присутних и више од 200 прилога у листовима за ученике и јавним гласилима;

– 5.471 екипа на 92 математичка турнира са 24.986 такмичара;

– 698.680 учесника на такмичењу „Мислиша” током 18 година

– 38.809 ученика на 17 дописних и 13 интернет-олимпијада;

– 25 учешћа Београда (745 ученика) на Међународном математичком турниру градова, који обухвата више од сто светских градова, укључујући и 21 финале;

– 2.218 предавања на 1.214 стручних скупова са 83.316 присутних наставника;

– библиотека са 27.105 књига и 5.650 примерака часописа;

– објављено 466 насловa приручних публикација за ученике и наставнике у тиражу 2.568.500 примерака.

Полувековна „Архимедесова” историја препуна је примера математичких виртоуза какав је Никола Миљковић, носилац награда на свим нивоима математичких такмичења, који је за две године завршио студије математике и електротехнике у Београду и отишао у Америку. Или Мирјана Спасојевић, вишеструки победник на некадашњим савезним математичким такмичењима, окићена и медаљама на Међународној математичкој олимпијади, која је за две године дипломирала на Математичком факултету у Београду и сада ради у Лондону. Ту су и Милош Арсеновић, који је докторирао на Универзитету у Берклију, а сада ради као професор Математичког факултета у Београду и стални је сарадник „Архимедеса”, као и Ранко Лазић, оксфордски геније, који је у „Архимедесовој” школи био од четвртог разреда осмолетке до одласка у Енглеску 1991. године, после другог разреда Математичке гимназије. Он је докторирао на Универзитету у Оксфорду и сада је професор на енглеском Универзитету у Варвику.

– Сада је наша млада нада и тренутно најуспешнији такмичар Матеја Вукелић, ђак Математичке гимназије, чији је брат Лука, сада студент на Кембриџу, то био пре десетак година – поносно казује професор Маринковић.

Седморица величанствених

„Архимедес” је својеврсни расадник младих, успешних љубитеља математике који, сем у тој науци, постају познати инжењери и стручњаци у разним областима, расути широм света. Међу њима је Теодор фон Бург, наш најуспешнији такмичар у историји математичких надметања, још од почетка надарено дете, који је прве математичке кораке чинио управо у „Архимедесовој” школи младих математичара као предшколац, а касније освајао највиша признања као њихов олимпијац и међународни такмичар...

Посебно се издвајају „’Архимедесових’ седам величанствених”, који су касније чинили „најбољу генерацију коју је Математичка гимназија икада имала” и то окупљену у истом одељењу. Њу чине Душан Милијанчевић, који студира чувени амеречки МИТ, и још шесторица математичара који су недавно завршили студије у Кембриџу: Лука Милићевић, Никола Мркшић, Александар Васиљковић, Михајло Цекић, Душан Перовић и Огњен Ивковић. 

– Свакако треба истаћи да су скоро сви поменути и многи други успешни „Архимедесовци” били редовни ученици Математичке гимназије у Београду, али су и пре уписа у ту престижну или друге средње школе, неки чак и 12 година додатно били део наше екипе – наглаваша Богољуб Маринковић.