До Болоње у три корака

Министар просвете Жарко Обрадовић јуче је рекао да очекује да Влада Србије у четвртакрасправљао предлогу Конференције универзитета Србије (КОНУС) по којем студенти, који у школској 2007/2008. години остваре најмање 42 бода могу да упишу следећу годину.

Уколико влада усвоји овај предлог, упис ће бити продужен за студенте који имају овај услов, али се још увек не зна да ли ће то бити довољно да пређу на буџет.

Министар је објаснио да овогодишњи резултати нису у складу са очекивањима и да је од свега 22 до 30 студената постигло услов – 60 бодова за упис следеће године студија.

Како је предвиђено, критеријуми ће се пооштравати постепено, па ће тако студенти следеће године моћи да упишу годину са 48, наредне ће бити потребно најмање 54 бода и коначно 2010–11. године ће се доћи до „болоњских” 60 бодова.

Примедбе студената да су студијски програми преобимни, да их није могуће савладати у само два семестра, потреба за већим ангажовањем професора и индивидуалним радом задале су професорима тему за размишљање. Међутим, и академци ће морати озбиљно да пораде на својим навикама. Увођење европских стандарда подразумева сталну ангажованост студента, свакодневни боравак на факултету, редовно учење и писање семинарских радова, као и стручну праксу, па време преношења испита, кампањског учења и изостанака треба оставити прошлости.

– Болоњска декларација не може да се уведе преко ноћи, за тако озбиљне реформе потребно је време, студенти и професори треба постепено да се прилагођавају новом начину рада. Мислим да четири године није много за тако нешто – каже проф. др Неда Бокан, проректор за наставу Универзитета у Београду.

Квалитет студијских програма, опремљеност просторија у којима се изводи настава, број наставника биће проверени захваљујући акредитацији факултета, која је у току и требало би да буде завршена до 2009. године, али Бокан објашњава да је то само први круг.

– Закон о високом образовању налаже унутрашњу проверу, дакле у оквиру наше земље, сваке три године, као и спољну сваких пет година, тако да ће факултети који су се акредитовали и испунили све стандарде морати да раде на томе да их одрже, али и побољшају – рекла је Бокан.

На појединим факултетима, ипак, Болоњска декларација примењује се у потпуности, па тако, на београдском Архитектонском факултету, на пример, око 85 одсто студената „чисти годину”. Слична ситуација је и на Педагошком факултету у Јагодини, Учитељском у Ужицу, као и фармацији на Медицинском факултету у Крагујевцу. Од 85 до 90 одсто академаца који студирају на неком од факултета Универзитета уметности уписује наредну годину са 60 ЕСП бодова.

– Основни предуслов за тако високу пролазност је рад у малим групама и велики број професора који прате рад сваког студента понаособ током целе године. Мислим да је од значаја и то што нам долазе врло мотивисани млади људи, који полажу тежак пријемни испит, после којег од великог броја пријављених кандидата остане само неколико десетина њих који упишу жељени смер – сматра Чедомир Васић, ректор Универзитета уметности.

Наставници и студенти добили су кратак рок да суштински измене студијске програме и да се прилагоде новим захтевима студирања, а Закон о високом образовању није предвидео прелазни период, који је неопходан.

– Законом није сагледано реално стање на факултетима пред којима је велики посао, па је зато требало претпоставити да ће за то бити потребно неколико година. Студијски програми, на пример, морају да буду суштински измењени, није довољно само преточити старо у ново. Студенти и професори морају да прихвате нове навике и један нови темпо студирања и рада на факултету – каже Зоран Поњавић, проректор за наставу Универзитета у Крагујевцу.

Представници нишких студената предложили су Сенату Универзитета у Нишу нешто строжи критеријум него што је онај који је изгласан на седници Ректорског савета Конференције универзитета.

– Студенти су тражили да се убрза увођење Болоњске декларације и предложили да је за упис наредне године потребно најмање 46 кредита. Ако студент, на пример, има девет испита у наредну годину може пренети највише два, ако има од 10 до 13 испита највише три, а за више од 13 испита у следећу годину може се пренети четири предмета – изјавио је проф. др Радослав Бубањ, ректор Универзитета у Нишу.

Он објашњава да је, ипак, прихватио предлог КОНУС-а да за упис треба најмање 42 бода, али да ће поштовати жељу својих студената, па ће услови за упис наредне године студија бити још једном размотрени на седници Сената.