Претопли септембар

Како не писати о овоме што се крајем септембра догодило на Косову? А опет, како писати, без сувишних емоција? Срце Србије, које има бајпас са матицом на својој северној комори, прокрварило је. Зашто и како, то нико не зна. Сада све стране и међународни кардиохирурзи уграђују стентове, али аритмија је и даље видна. И чујна. Оправдано је стрепети за оне Србе јужно од Ибра.

Али све ће то покрити снегови и шаш, а посебно најављени избори у децембру. Председници општина масовно дају оставке, опозиција се лепи једна уз другу, земља подрхтава, посебно на дубини од два метра... Биће то паклено врући децембар, као што беше лето. Српски језик се обогаћује новим псовкама, увредама, изразима мржње...

Инфлација вреба са полица продавница хране, а гадљива је на паризер и намаз сирко. Они намазани са обе стране ругају се том појевтињењу, а они намазани само са једне стране величају паризер, којег више и нема на полицама, јер су га грађани већ појели. Струја, кафа и бензин поскупљују, па ћемо пити чај, паркирати ауто, ко има среће да нађе место, грејаћемо се по кућама оптимизмом, а по кафанама песимизмом. Све чекајући последњи воз за ЕУ.

А тај воз никако да стане на нашој станици. Као вишегодишњи пензионер стрепим да га нећу ни дочекати. Поготово што су нам га неке телевизије са националистичком фреквенцијом већ огадиле. Па кад се пребројимо, педесет посто народа, онај практичнији би га чекали као Годоа, а сто посто, понесено емоцијама, би радије чекало транссибирску железницу. Па, дајте нам било који воз, да не чекамо и даље, и да се не смрзавамо на идеолошком перону.

Млади и даље користе не само возове већ и авионе и аутобусе, у модерној сеоби народа. Али свет је састављен од спојених судова. Зато нам долазе Руси, Украјинци, ускоро ће, чини се, и Јермени. О онима са Блиског истока да и не говорим. Они су на северу Србије створили свој Нагорно-Карабах. Док се Вулин моли богу у Цркви Светог гроба у Јерусалиму да га идуће године позову на америчко-четничку журку звану Халијард. Другарица Мира мора да се преврће у гробу.

Да није Косова, све би и даље било у реду: Ноле је на првом месту АТП листе, спортисти атерирају на балкон Старог двора, хеликоптер баца летке са ликом Милутина Миланковића и осталих српских великана... Толико нам је добро, да, ево, ни лето не жели да нас напусти, мада му је истекао мандат.