На Волстриту „кулирају”

Од нашег специјалног извештача
Њујорк – Организовани „хаос” неколико стотина запослених прошлог понедељка, при самом крају радног дана на Њујоршкој берзи, основане љ792. године у још чувенијем Волстриту, ништа није указивао на последице од неколико претходних седмица, када су се рушиле и у банкротство падале банке попут Браће Лиман или консултантска узданица Мерил Линч. Хипотекарна олуја је протутњала. Однела је хиљаде милијарди долара, ојадивши све оне који су се упустили у веома пробитачно коло финансијских шпекуланата.

Берзански брокери су, што би рекли наши клици – кулирали. Уредно укуцавали последња стања, а гомиле трака папира по поду, иако је све максимално компјутеризовано, сведочиле су о још једном урнебесном пословном дану. Ни трага од очекиване нервозе.

Све што је имало да се догоди – збило се. Влади Америке, и не само њој, остаје међутим много тежи задатак – да ублажи последице слома хипотекарног тржишта и да без драстичног ограничавања правила слободне трговине предупреди сличне ломове.

Групи београдских новинара, који су минуле недеље у организацији Интеза банке боравили у Њујорку, посетивши између осталог и тај „пупак” светских финансија, овлашћени портпарол Берзе могао је да говори о њеном историјату, прaвилима рада, али не и да коментарише пословна збивања. Сликање, осим са галерије – забрањено.

Дотле су у импровизованим телевизијским студијима великих америчких кућа, такође на галерији, специјализовани коментатори и стручњаци образлагали шта се тог дана дешавало и шта се може очекивати. На питање колико кошта директно извештавање са Берзе одговора није било. Пословна тајна.

Да последње године, ипак, нису обележене пословним успехом сведочи и чињеница да је број запослених осетно смањен – са седам на свега две хиљаде. Тог дана на првом месту по котирању акција била је непревазиђена „Кока-Кола”, на другом ИБМ, а на трећем „Мајкрософт”. Ништа ново. Волстрит и његова берза ишли су, рекло би се, својим током. Као да се ништа нарочито не догађа. Ни трага од панике.

Колике су плате брокера? Не баш тако велике, бар за америчке прилике – од пет до 15.000 долара месечно. Неки имају и део провизије од закључених послова. Радни дан траје од пола десет до 16 сати. Нема паузе, нити излазака. Ради се и уз јело. Поједини „тркачи” и обућу мењају у току дана, а о различитим пословима и обавезама које обављају да се наслутити само по лаганим разнобојним радним блузама – црним, плавим и зеленим.

У четири све стаје. На излазу, без разнобојних дресова, берзански момци, жена готово да и нема, брзо се утапају у мноштво знатижељника и армије сабораца из те чиновничке улице, који су од импресивне зграде Берзе удаљени металним оградама бар двадесетак метара. Многи још на прагу пале прву поподневну цигарету. У Њујорку је, иначе, строго забрањено пушење у свим затвореним просторијама, а понегде, богме, и испред зграда.

Слободан Костић

---------------------------------------------------

Вујановић затворио Берзу

На Њујоршкој берзи обичај је, како су нам домаћини објаснили, да пословни дан отвори, а потом и затвори нека од познатих личности из јавног живота – политике, бизниса, спорта, шоу бизниса… У понедељак 22. септембра радни дан, тачно у 16 сати, звоњавом на малом балкону у пратњи шефа Берзе огласио је председник Црне Горе Филип Вујановић, који је тада боравио на отварању редовног заседања Генералне скупштине Уједињених нација.

Иако је посета београдских новинара Берзи била унапред најављена, процедура за улазак у њене просторије двадесетак људи трајала је дуже од 45 минута. Осим сликања и уношења фотографије на посебну картицу, коју сви носе на грудима, преглед торби, обуће, мобилних телефона, сатова, каишева и свега што може да изазове сумњу по безбедност траје дуже и опсежније него на аеродромима.

Слична правила без изузетка важе, безмало, и за сваку јавну институцију, као што је рецимо „Рокфелеров центар”. Иако је од 11. септембра и терористичког напада на „близнакиње” прошло шест година, Њујорк ништа више не препушта случају.