Снижавање царина мудар или ризичан потез

Усред праве олује на светском финансијском тржишту, Србија је решила да широм отвори прозоре. Овако део стручне јавности описује намеру владе да примени Прелазни споразум са Европском унијом, што би значило постепено снижавање царина на робу из увоза. Непромишљено је, кажу, да у ситуацији када светска привреда покушава да се иза државног кишобрана сакрије од пљуска, наша влада још голишаву и слабашну економију избацује на улицу.

Али, има и супротних мишљења.

Горан Радосављевић, саветник потпредседника владе Божидара Ђелића, објашњава да разлога за бригу нема.

– И кад применимо Споразум, наша привреда ће остати добро заштићена. Царине ће се снижавати постепено, па ће привредници имати довољно времена да се прилагоде и спреме за долазак конкуренције. Предвиђено је да се прве године укину царине које износе 1,4 одсто. Оне фактички и не постоје и представљају веће оптерећење због папирологије, него што штите нашу привреду. Њихово укидање се, практично, неће ни осетити – уверен је Радосављевић.

Чак и после истека прелазног рока од шест година, додаје он, поједини пољопривредни производи, који су од стратешког значаја за домаћу привреду, биће и даље заштићени високим царинама.

– Истина је да осим предности, овај споразум представља и опасност за домаћу економију, али ако већ неколико година ми у Европску унију извозимо без царина, онда морамо да узвратимо услугом – напомиње Радосављевић.

Данијел Цвјетићанин, ректор БК универзитета, без увијања, за овакав потез српске владе каже да се не може рећи да је баш мудар.

– Једнострана примена није ништа друго него изругивање здравог разума – категоричан је наш саговорник.

На подсећање да Мирко Цветковић, премијер, тврди да није реч о унилатералној примени споразума, јер нам је Европска унија још пре неколико година омогућила бесцарински извоз робе, Цвјетићанин одговара:

– Онда то није ништа друго него замајавање грађана, које је почело још у изборној кампањи. Тим предлогом је Европска унија показала да о нашој влади и нема баш неко нарочито мишљење. Бесмислица је да кад свуда у свету државе покушавају да заштите своју привреду, наша држава ради супротно. Не може се причати о корисним ефектима оваквог потеза. Нико од будалаштине није зарадио – оштар је Цвјетићанин.

Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука, не мисли да ће примена споразума за нас бити погубна. Напротив.

– То што сада државе помало диригују у развијеним тржишним економијама не би требало да за нас буде замка у коју ћемо упасти. Америка то може, јер је њено тржиште развијено. Та прича о државном интервенционизму се на нас још не односи. Наша привреда није дотле догурала. Не можемо довека царинама да штитимо наше произвођаче, уместо да их постепено изложимо страној конкуренцији, што ће грађанима донети много користи – наводи Шуковић.

Са њим се слаже и Јуриј Бајец, професор Економског факултета. Применом споразума ми себе не доводимо у гору, већ у бољу ситуацију.

– Поготово, што се у првим годинама то неће много осетити. Нећемо значајно изгубити царинске приходе, само ћемо убрзати трансфер робе преко границе – сматра Бајец.

На примедбу да то може и да повећа увоз, а самим тим и продужи велики минус у спољној трговини, наш саговорник оговара:

– Хтели или не, увоз се свакако повећава. Али, наш проблем није велики ниво увоза, већ мали ниво извоза. Треба да учинимо све да убрзамо извоз, а не да успоравамо увоз – уверен је Бајец.