Скупо грејање, а нема га

У становима у Србији прикљученим на даљинско грејање могло би већ од сутра бити топлије. Иако званична грејна сезона почиње 15. октобра, већина топлана које користе мазут почеће данас да га преузима од Нафтне индустрије Србије. Да је НИС протеклих недеља био вољан да топланама испоручи прве количине мазута, без обзира на њихова, како је потврдио Милош Сарамандић, генерални директор НИС-а, велика дуговања, грађани не би морали да брину, тим пре што грејање плаћају током целе године.

С обзиром на то да је начелан договор с НИС-ом постигнут, интервентног увоза мазута од око 100.000 тона, за сада, неће бити.

Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије, потврдио је за „Политику” да је коначно јуче с НИС-ом договорен почетак испоруке мазута. Како је додао, било је спорно колики ће рабат НИС дати на куповину великих количина овог енергента. Топлане данас почињу да преузимају мазут, како би до званичног почетка грејне сезоне на залихама имале довољну количину. Уколико три дана заредом просечна температура буде нижа од 12 степени, са обезбеђеним залихама могле би да почну с грејањем и пре 15. октобра.

(/slika2)У плану је да се од НИС-а преузме око 118.800 тона мазута, што би требало да подмири потребе током целе грејне сезоне, каже Лечић. Упитан да ли је тачно да су дугови топлана за мазут толико велики да НИС није хтео да им испоручује нове количине, он каже да је степен наплате 97 одсто. Остатак дуга се односи на камату, јер топлане не успевају да од свих грађана наплате грејање.

Лечић није желео да коментарише да ли садашња цена грејања од око 47 динара по квадратном метру стана, колико износи у Београду, до 61 динар у Сомбору, може да покрије трошкове ремонта и набавке мазута и гаса. Како се сазнаје, реална цена грејања била би између 65 и 70 динара по квадрату.

Мазут је од почетка године поскупео 100 одсто, што је довело до поскупљења грејања у свим већим градовима Србије. У Београду је од пре неколико дана грејање скупље у просеку за око 7,3 одсто, што ће просечном домаћинству повећати месечне трошкове за око 300 динара.

Гаса за сада има довољно, каже Лечић, али додаје да се очекује и поскупљење. „Србијагас” је већ тражио да се цена коригује за око 40 одсто. Колико ће и да ли ће гас поскупети, за сада се још не зна.

(/slika3)Чиме год да се греју, грађани ове зиме неће јевтино проћи. Извесно је да ће ова грејна сезона бити знатно скупља од прошлогодишње. Почело је с поскупљењемструје за скоро 10 одсто. Осим повећања цене гаса, очекује се да и угаљ из Колубаре поскупи, јер је затражена корекција за око 30 одсто.

Према ценама енергената, у Београду за грејање стана од 50 квадратних метара треба издвојити од 2.000 до 6.000 динара месечно. Домаћинства прикључена на даљински систем с новим ценовником за загревање стана од 50 квадрата месечно ће плаћати 2.350 динара. Али, они рачун за грејање плаћају током целе године.

Најскупље ће, по свој прилици, бити грејање на гас. За стан од педесет квадратних метара месечно ће морати да се издвоји око 5.000 динара, јер кубни метар сада стаје око 23,54 динара, а за месечно загревање стана од 50 квадрата потребно је око 200 кубних метара.

Није јефтиније ни етажно на струју, а само ће нешто јевтиније проћи они који имају пећи на чврстагорива. Највећи део домаћинстава у Србији и даље се греје или догрева на струју, тако ће домаћинства која ТА пећи пуне само ноћу, када јеструја четири пута јевтинија, за стан од 50 квм месечно плаћати од 3.500 до 4.500 динара. У становима и кућама са етажним грејањем месечни рачун неће бити мањи од 6.000 динара.

На стовариштима се највише тражи угаљ из Колубаре и Костолца, који кошта од 3.000 до 4.000 динара за тону, али трба очекивати његово поскупљење за око 20 одсто. Руски просејани угаљ кошта од 9.000 до 10.000 динара по тони. Нешто калоричнији угаљ „вреоци” продаје се по цени од око 6.000 динара, док су „бановићи још скупљи – од 8.000 до 10.300 динара за тону.

Кубик дрва може се купити за 3.400 динара, и то је за сада једини енергент који неће поскупљивати.