Нови тим ДСС-а

За разлику од досадашње петнаестогодишње праксе Демократске странке Србије, која је руководство бирала на период од две године, скупштина те странке је у недељу изабрала Председништво на четири године. Војиславу Коштуници је потврђен још један мандат на челу странке, на коме је од њеног оснивања 1992. године, а у "пакету" с њим овог пута је ишло и шесторо потпредседника. На листи су били "стари" потпредседници – двојица министара Александар Поповић и Драган Јочић, затим три народна посланика Милош Алигрудић, Светлана Стојановић и Борко Илић, као и Вуко Антонијевић, шеф Координационог центра за Косово и Метохију.

Према измењеном Статуту странке, скупштинари, њих око 600, изјашњавали су се за председника и потпредседнике странке "у комплету", док су, рецимо, на изборној скупштини 2005. године гласањем изабрали пет од понуђених седам кандидата. Тада је Санда Рашковић-Ивић добила највише гласова и постала прва жена потпредседник у ДСС-у.

Мало изненађење ове скупштине је Коштуничина одлука да предложи шест потпредседника будући да су последње измене статута странке предвиделе избор до седам потпредседника. Према незваничним информацијама, Коштуница је желео да у свом најужем страначком тиму види и Зорана Лончара, министра просвете и председника војвођанског одбора ДСС-а, који је у медијима данима уназад словио за "готово сигурног" новог потпредседника странке.

Међутим, према сазнањима нашег листа, Лончар није могао да прихвати ту понуду шефа странке будући да већ има превише обавеза. Он је, наиме, редовни професор на Правном факултету у Новом Саду, министар је просвете у Влади Србије и највиши је функционер ДСС-а за Војводину, дакле, најодговорнији за наступ те странке на предстојећим покрајинским изборима. Ипак, Лончар је изабран за члана Главног одбора странке и то, према незваничним информацијама, са највише гласова скупштинара у односу на све остале кандидате из Војводине.

При одабиру најужег круга сарадника у странци Коштуница се није (у потпуности) руководио принципом територијалне заступљености, како се претпостављало. Вуко Антонијевић је с Косова и Метохије, Борко Илић из Војводине (он је и представник подмлатка странке), али нема никога из централне Србије (ако не рачунамо Београд, одакле је остало четворо потпредседника), коју је у претходном потпредседничком саставу представљао Александар Правдић, који је сада члан новог састава Главног одбора.

Андреја Младеновић, портпарол странке, објашњава да Статут ДСС-а не предвиђа да се потпредседници бирају по територијалном принципу или по било ком другом, односно да обавезно буде, рецимо, представник младих, жена и слично. "Статут је омогућио председнику странке да предложи кандидате за потпредседнике у складу са његовим виђењем ко ће најбоље с њим сарађивати у периоду до следеће скупштине. И Скупштина је прихватила председников предлог за шест потпредседника. Постоји могућност да Главни одбор изабере накнадно седмог потпредседника али то зависи од процене председника странке да ли је неопходно да се изабере још један потпредседник", објашњава Младеновић.

У саставу ГО ДСС-а, који има 170 чланова, није било спектакуларних промена. Од јавности познатијих имена у нови Главни одбор нису ушли Дејан Микавица и Мика Влаовић, али су зато изабрани и бивши потпредседници странке Владета Јанковић и Санда Рашковић-Ивић (који, по свему судећи, одлазе за амбасадоре у Ватикан и Рим), актуелни министри Лончар, Предраг Бубало, Радомир Наумов, бивши министри Љиљана Чолић, Милан Париводић, Милан Радуловић, Зоран Стојковић, Слободан Лаловић и Слободан Вуксановић, народни посланици Јован Палалић (председник Извршног одбора ДСС-а, који ће највероватније остати на тој страначкој функцији), Ђорђе Мамула, Драган Шормаз, Марко Јакшић, Раде Обрадовић и Зоран Шами, као и Небојша Бакарец, Андреја Младеновић, Радош Љушић, Душан Пророковић и актуелни директор НИС-а Срђан Бошњаковић.