Лабудови умиру и у каналу Визељ

Скоро деведесет угинулих птица – патака и лабудова – откривено је од почетка септембра до данас у каналима Каловита у Котежу и Визељ у Борчи. Шта је узрок помора птица још се не зна. Тела угинулих птица пронађена су прво у каналу Каловита, а ових дана и на око километар и по ваздушном линијом од ове локације, у каналу Визељ, у близини шеталишта. На потезу од око 500 метара у Визељу само јуче су чланови Удружења „Еко-Панчевачки рит” открили пет угинулих лабудова и два болесна. Тела првих угинулих птица упућена су на Ветеринарски институт на обдукцију, а рађена је и обдукција крај канала Каловита, на месту где су извучене.

Птице и у Каловити и у Визељу показују углавном исте симптоме – тешко дишу, не могу да држе главу усправно и за три дана од почетка појаве симптома угину. Како каже Зоран Јанковић, из Удружења „Еко-Панчевачки рит”, они страхују да би ово што се дешава птицама могло бити још масовније јер у каналу Визељ живи стотинак лабудова.

– Колико знамо, у Ветеринарском институту су радили анализе на неколико познатих вируса, али за сада су сви ти налази били негативни. Да ли ће детаљнија испитивања дати другачије резултате не знамо, али на први поглед нама се чини да је реч о некој зарази. Јер у каналима осим угинулих патака и лабудова нема угинуле рибе, нити неких других животиња – каже Јанковић.

Угинуће птица у природи је природна појава и догађа се најчешће када је птица стара, болесна или је сустигне неки од предатора. Ипак, то су појединачни случајеви. Оно што се дешава на левој обали Дунава од почетка септембра није уобичајено.

У претходних неколико година масовнијег угинућа птица било је у време птичјег грипа. Последњи пут код нас је регистрован пре две године код већег броја птица, углавном лабудова. Угинули лабудови откривени су тада у Земуну, Борчи, Ковилову (Бељарица), Јојкићевом дунавцу, Кишвари, Визељу.

Оно што треба напоменути јесте да авијарна инфлуенца изазвана вирусом подтипа H5N8 (птичји грип) није зооноза, односно не преноси се са оболелих и заражених птица на људе, али може изазвати веома велике економске штете уколико се са дивљих птица пренесе на домаћу живину.

На вирус птичјег грипа осетљиви су пилићи, ћурке, бисерке, препелице, голубови, јаребице, нојеви, емуи, патке, гуске, фазани, кавезне птице и велики број дивљих птица. Примарни резервоар овог вируса су водене птице, а вектори, односно преносиоци, могу да буду свиња, човек, глодари и мачке.

Да ли је у случају угинућа ових птица реч о птичјем грипу, некој другој зарази или тровању одређеним металима и супстанцама којих има у води, знаће се у наредних неколико дана када стигну резултати са Ветеринарског института.