Читачи водомера налик поштарима

Уместо једанпут годишње радници „Водовода и канализације” ове године обавиће пет или шест очитавања водомера што ће, кажу у том комуналном предузећу, допринети тачнијем утврђивању потрошње драгоцене течности. Град су поделили на 80 територија и свака је добила свог читача који, објашњава Стево Савић, директор сектора продаје „Водовода”, наликују поштарима, јер сваких месец и по дана обилазе домаћинства, разговарају са власницима и мере им воду.

Нови систем, надају се, допринеће и бољој комуникацији са потрошачима, који су повремено неповерљиви према читачима из „Водовода”, па закључавају врата пред њима, паркирају возила изнад шахтова, затрпају их шутом, или једноставно скину водомере.

– Очитавање спроводимо више од пола године и већ се осећају помаци. Зими једино правимо дужу паузу, јер је на неким местима под снежним покривачем немогуће проверити водомере. Сваки читач на својој територији посећује од 2.500 до 3.000 потрошача. Комуникација је већ боља, суграђани их препознају и дају им више информација. Мерења су тачнија, јер уједно проверавамо исправност водомера, па их мењамо ако не раде добро. Ову замену наравно не наплаћујемо – објаснио је Савић.

Сваки читач има надређеног референта, а рокови су им до 40 дана да обраде све податке и доставе рачуне суграђанима. На овај начин избачен је код многих потрошача омрзнути 13. корективни рачун који им је стизао донедавно, када је очитавање водомера било обављано једанпут годишње. На основу те годишње провере за свако домаћинство утврђивана је просечна потрошња воде на месечном нивоу, а затим им је на крају године слат 13. рачун који је означавао разлику у потрошњи у односу на претходну годину.

Док су многе светске земље давно увеле систем мерења бар четири пута годишње у Бечу, на пример, још проверавају водомере једном у години.

– Они могу да задрже тај систем јер тамо је дисциплина много већа, грађани их без проблема пуштају да проверавају водомере и не постављају питања. Очитавање је тамо лакше спровести јер Беч има више становника од Београда, а само 100.000 водомера, док их у нашем главном граду има 160.000. Код нас се и сада, углавном пензионери, буне што смо почели да проверавамо потрошњу више пута годишње. Не одговара им што је сума на рачунима сада различита, јер зависи од потрошње између два мерења, док су им раније годину дана стизали идентични рачуни, па смо то исправљали оним тринаестим. Разумемо их, јер су пензије мале и за неке од њих је и 300 динара више поприличан издатак, али овако је мерење тачније – објаснио је Савић.

Развијене земље имају и даљинско читање где подаци из водомера иду директно у базу, а у некима функционише и радио очитавање где радници комуналног преузећа не морају да убеђују газде да им откључају капију, већ са даљине од 100 метара помоћу апарата проверавају потрошњу, па те податке носе у базу. У „Водоводу” размишљају да код великих потрошача уведу овај модернији начин контроле водомера.

– Добро би нам дошло да уведемо радио очитавање код великих кланица и фабрика као што је ИМТ која троши 2.000 кубика дневно. И 50 кубика на дан је велика потрошња и кад се код таквих потрошача поквари водомер, то може да буде велики губитак за наше предузеће. Зато и настојимо да код њих уведемо модернији систем контроле – истакао је Савић.