Представљање монографије о Славољубу Цаји Радојчићу

Вечерас у 19 часова, у Музеју „Цептер” биће представљена монографија „Славољуб Цаја Радојчић” аутора др Иване Симеоновић Ћелић и Сава Поповића.

Славољуб Цаја Радојчић (1942) трећи је добитник награде Музеја „Цептер” „Стојан Ћелић, уметник, теоретичар и критичар, академик”, а на пригодној промоцији ће говорити Саво Поповић, историчар уметности, Сава Степанов, ликовни критичар, и др Никола Шуица, професор на Факултету ликовних уметности у Београду.

Осим представљања монографије публику очекује и пратећа изложба скулптура и цртежа овог уметника која ће моћи да се посети до 15. јануара наредне године. Пред јавношћу ће бити дела која датирају од шездесетих година прошлог века до најновијих радова рађених у протеклих неколико година, а поставку прати и каталог – аутор текста је Сава Степанов, ликовни критичар.

Управо Степанов о овом уметнику који се бави скулптуром, цртежом и графиком, говори следеће:

„Заправо, овај вајар нам не говори о непосредној стварности – него о властитој идеји о човеку и свету. Радојчић је изградио сасвим персонализован скулпторски дискурс у којем вечито постоји чврсти спој форме и садржаја. Тај идеал чије је порекло укорењено у историји уметности сведочи да су Радојчићеве намере да буде јасан и сугестиван у порукама и поукама које упућује посматрачу скулптура. Но, то никако не значи да су његове метафоре једноставне. Ова скулптура поседује свој засебни критички, иронијски, хуморни карактер, богат метафорички набој, разложну пластичко-филозофску мисао. Радојчић осећа људе, види у њиховим поступцима оно што би свако хтео да прикрије – те због тога животну несигурност и неуравнотеженост Раскољникова ’илуструје’ ризичном статиком извајане фигуре; Комунисту обележава уклесаном звездом која прекрива његову главу и обележава његову судбину; портрет Радника дефинише архитектонски чврстом и затвореном формом коцке коју је тешко ’разбити’ и превазићи попут властитог усуда; а његови Анђели, са покретним и непокретним крилима, обележени су некаквом рудиментарном и трапавом елеганцијом...”

Подсетника ради, Славољуб Цаја Радојчић рођен је у Београду, где живи и ради. Дипломирао је и магистрирао на вајарском одсеку Академије ликовних уметности у Београду 1967, у класи професора Мише Поповића. Боравио је као стипендиста ДААД-а у Брауншвајгу и Берлину 1977, и на Collage of Art у Единбургу 1990. Користио је стипендију Аристотеловог универзитета у Солуну 2003. Био је професор на београдском факултету Ликовних уметности од 1971. до 2009. Излаже од 1965. године и приредио је више од 50 самосталних изложби у земљи и иностранству. Учествовао је на бројним изложбама српске и југословенске уметности код нас и у свету, и учесник је најпознатијих симпозијума скулптуре на просторима некадашње Југославије. Члан је УЛУС-а од 1965. године. Његове скулптуре и цртежи се налазе у уметничким збиркама бројних музеја и галерија у нашој земљи, као и у приватним институцијама и збиркама у Немачкој, Швајцарској, Холандији, Енглеској, Италији, Француској, Русији, САД. Његова дела се могу наћи и у угледним приватним колекцијама у земљи и иностранству.

Бројне су и његове скулптуре које се могу видети у слободном простору, као што су „Пливач” (Ада Циганлија, Београд), рељеф Нада Пурић (Београд), „Каријатида” (Крагујевац), „Галиција” (Цазин), „Галиција 2” (Аранђеловац), „Aqua Viva” (Аранђеловац), „Глава радника” (фабрика „Магнохром”, Краљево), биста Павла Ковачевића (Грахово), биста Вељка Влаховића (Прибој на Лиму), биста Р. Танасковића (Прељина, Чачак), рељеф Мира Траиловић (Краљево).

Добитник је бројних награда, међу којима је и „Политикина” награда за ликовну уметност из фонда „Владислав Рибникар” за 1999. годину.