Каријера или материнство

Шта се догоди жени која због породиљског одсуства „нестане” на годину дана из пословног света? Да ли она заиста има шансе да се врати тамо где је била пре порођаја? И, на крају, који је најдужи период на који може да се одлучи да „безболно” прекине каријеру? Ово су само нека од питања која поставља Њујорчанка Мег Волицер у свом роману „Десет година сна”. Њена анализа на допадљив начин приказује помешана осећања четири пријатељице које имају бебе и полако „скрећу” са својих каријера (адвокатуре, уметности, банкарства и филма). Десет година оне проналазе разне изговоре да остану код куће, уз децу.

 „Свет неће стати зато што имате дете. Међутим, ваш циљ ће бити породица. Нисте заиста заспали, али сте у сну с вашом породицом”, каже ауторка у књизи. У САД прекид рада од неколико година тема је бројних расправа, јер, за разлику од европских земаља, тамо не постоји породиљско одсуство. Сличан проблем постоји и у Великој Британији, мада у мањим размерама. На Острву се многе мајке осећају потпуно одбачено кад због неге детета изостану с посла годину дана. На крају схвате да је повратак старој каријери скоро потпуно немогућ.

Због тога жене све чешће постављају питање вреди ли уопште настављати каријеру. Све више људи, баш у најразвијенијим земљама Европе и у САД, верује да је жени и мајци место код куће. Многе жене и саме признају да на „релацији” посао-кућа једно од то двоје мора да трпи.

Професор социологије на Кембриџу Џаклин Скот каже да ипак није баш тако: „Промена не иде у правцу опадања подршке једнакости полова. Хоћу да кажем да још преовлађује став да жене треба да раде. Оно у шта људи нису толико сигурни јесте да ли је могуће да мајка ради, а да то не изазове проблеме у функционисању породице”.

Она верује да би мајкама било лакше да наставе да граде каријеру ако би им послодавци омогућили да раде скраћено радно време, како би имале више времена да постигну обавезе које имају на послу и код куће.

У прилог тврдњи професорке Скот иде и пример Швеђанки, које су веома задовољне могућношћу да ускладе каријеру и породичне дужности. Ова држава, према извештају Светског економског форума за 2005. годину, „најсавршеније је место на свету за живот жене. Омогућава висок степен равноправности, моћи, здравља и социјалне сигурности”. Поређења ради, САД су се у том извештају нашле тек на 17. месту.

„Имам фантастичан живот и посао који волим. О женама се овде суди према њиховом таленту и способностима, а не према полу. Ако сте успешни у ономе што радите, онда на врх пирамиде успеха стижете брзо и без препрека”, изјавила је Еба вон Сидов, 25-годишња манекенка и уредница „Недељне ревије”, најтиражнијег женског магазина у земљи. Шведска има девет милиона становника, а женама је дозвољено још давне 1845. да наслеђују имање. Почетком 20. века (1901. године) ова држава је усвојила први програм породиљског одсуства у свету. Шведска Лутеранска црква променила је канонско право 1958. године којим је женама омогућено да буду свештенице. Данас око половине посланика у парламенту чине жене.

Школовање у овој земљи је бесплатно, од основне школе, па све до универзитета. У основној школи за девојчице и дечаке обавезни су часови кувања, шивења, обраде дрвета и метала. Последњих година више од 60 одсто студената биле су - жене. У шали, Швеђани објашњавају да код њих „жене возе аутобусе и камионе, а мушкарци гурају колица с бебама”. Јер, иако је већина Швеђанки запослена, ова држава има једну од највиших стопа рађања у Европи. Веома дарежљив Закон о родитељству предвиђа да шведски парови, муж и жена, добијају 13 месеци плаћеног одсуства и још три „за случај потребе”. Од тога, 60 дана мора узети мајка, других 60 отац, а остатак могу поделити по договору. Кад се овом дода и податак из једног истраживања да шведски мушкарци више од 30 сати недељно обављају кућне послове, јасно је зашто ова држава не бије битку са наталитетом. 

-----------------------------------------------------------

Жене у Србији мање плаћене

За исти квалитет рада на истом радном месту жене у Србији примају просечно 16 одсто нижу плату од мушкараца. Да би дошле до руководеће или боље плаћене позиције, чак и до елитног образовања, морају да уложе много више труда који им, међутим, не гарантује да послодавац неће фаворизовати једнако или мање способног мушкарца. Жене чине 51,4 одсто српске популације. Истраживање положаја жена на тржишту рада показује да је стопа њихове незапослености за половину виша у односу на мушкарце. Међу незапосленима 44 процента су жене, а чак 80 одсто њих су добровољно напустиле посао. Међу онима којима је једини рад у домаћинству, 98 одсто представљају управо жене. Оне су власници 29,7 одсто укњижених објеката, „запоселе” су на 30,5 процената управљачких места у друштву и привреди, од тога директорских свега 20,8 одсто. На челу управних одбора налази се само 14,3 процента жена, док су у 27 одсто случајева оне наведене као носиоци домаћинства.