Америка може да промени свој став према Приштини

Специјално за „Политику”

Бранко Микашиновић

Уколико се рат у Украјини настави наредних годину-две или више, америчка подршка том конфликту могла би да опадне, имајући на уму председничке и конгресне изборе у САД наредне године. То се такође односи и на америчку политику према Балкану. Срби не би требало да дозволе да их краткорочни притисци Вашингтона окрену ка предузимању акције против својих интереса, пошто ће у сваком случају доћи до промене америчког лидерства после избора 2024”, каже у разговору за „Политику” Грегори Копли, истакнути амерички политички аналитичар, издавач и уредник часописа за питања одбране и спољне политике „Стратешка политика”. Копли се осврнуо на питање Косова, положај Срба у њему, рат у Украјини, али и реакције на недавни говор председника Александра Вучића у Уједињеним нацијама о међународном праву и недоследности акција и ставова међународне заједнице.

У Европи данас преовлађују две доминантне теме: једна је рат у Украјини, а друга напетост на Косову и Метохији. Каква је ваша оцена развоја догађаја у обе ове ситуације?

Медији и политичари су преокупирани руско-украјинским конфликтом, који је буквално и непотребно гурнуо свет назад у хладноратовску поларизацију. Упркос томе, изгледа да нико није свестан правих чињеница или не показује интересовање за оно што је довело до избијања конфликта. У међувремену, Украјина значајно и рапидно губи међународну подршку, сем подршке САД и Уједињеног Краљевства. Према садашњој ситуацији, изгледа да ће сукоб бити замрзнут дуж садашњих линија разграничења, што би оставило Крим, Донбас и повезујуће коридоре под руском контролом. С друге стране, свет не посвећује довољно пажње Косову и Метохији, упркос постојано напетој ситуацији. Само су Срби свесни стварних чињеница повезаних са стварањем Косова као признатог ентитета. Свет запоставља факт да су Косово створиле САД у потпуном одбацивању историјских норми, па и садашњег међународног права. Оно што је неспорно јесте да се глас Србије о косовском питању не чује довољно гласно у свету.

Док се Србија бори за мир на Косову, Приштина ствара опасне и проблематичне ситуације шиканирањем и хапшењем српског живља. Постоје ли и неки спољни, поред унутрашњих актера, који подржавају такве активности?

Оно што се имплицира као подршка НАТО-а Косову у суштини је америчка подршка. Јасно је да САД желе да задрже војну базу „Бондстил”, односно у том делу Европе, а Косово им је то омогућило овом базом. Ово је постало још важније Вашингтону, пошто САД и Русија виде Србију као важну прекретницу у новој хладноратовској борби за утицај на Балкану и југоисточној Европи. Ниједна страна у хладном рату, али посебно САД и ЕУ, није спремна да дозволи Србији да остане неутрална. Уколико би Србија омогућила даље постојање базе „Бондстил”, али без отцепљења Косова, тада би америчка администрација могла да промени свој став према Приштини и њеном управљању Косовом. Можда је за такво решење прекасно, а друга ствар је да се Србија можда никада и не би сагласила да на својој територији лоцира страну војну базу.

На недавним заседању Генералне скупштине УН председник Србије Александар Вучић указао је у свом говору на, између осталог, непоштовање међународног права, суверенитета, територијалног интегритета и двоструких стандарда, посебно у погледу Србије и Косова. Такав тренд, рекао је Вучић, могао би да има непроцењиве последице по светски поредак?

Ми смо већ сведоци последица на које је председник Вучић указао. Свет је поларизован и истовремено се претвара у мултиполарни свет. Вреди поменути да „међународно право” заправо не постоји. Постојао је покушај да се оно створи као формална и прихватљива реалност. Међутим, под „међународним правом” се обично подразумева оно што се зове „светски поредак заснован на законима и правилима”, али под глобалном контролом. Једина два периода глобалне контроле – или нешто слично томе – били су пакс британика и пакс американа. Ранији слични феномен је био пакс романа, али регионалне природе и утицаја. Шта то значи? То значи да је сила увек у праву. Главне силе одређују правила.

У светлу екстремних ставова и неспремности Приштине на компромис, да ли би међународна заједница могла да заузме објективнији став према Србији?

Свет не обраћа толику пажњу на косовски проблем, тако да Србија треба да користи сва професионална информативна средства да би представила међународној заједници све трансгресије и илегалне активности Приштине. Већина народа обраћа незнатну пажњу на било шта изван граница њихових држава, посебно ако живе у богатим западним земљама. Да би Запад прилагодио своје ставове према Београду и косовској ситуацији, важно је да Србија значајно повећа своје дипломатске активности и информативне капацитете. Већ су постигнути значајни успеси у том погледу, али треба наставити и интензивирати те активности, јер је њихов губитак допринео поразу Србије после распада Југославије. Београд не би требало да дозволи да се то понови.

Државе морају да се супротставе спољним притисцима

Данас смо сведоци распада пакс американе. Није реч да САД губе само своје богатство, већ и глобални утицај и унутрашњу кохезију. Кратак период од седам деценија глобалне доминације америчког долара сада се деградира, односно на неки начин губи.

Свет улази у еру релативне нестабилности, што не значи да ћемо видети доминантну улогу Кине, која је и сама суочена са значајним унутрашњим и спољњим изазовима. А Русија у овом моменту нема могућност глобалног утицаја. Ово су трендови који не могу да се избегну, али поједине суверене земље могу да предузму кораке да се заштите колико више могу. Кључна ствар је да државе морају да разумеју да се, колико је могуће, супротставе спољним притисцима. Амерички председник Џорџ Буш је 2001. рекао: „Ви сте или са нама или против нас”, као начин да се земље приморају да се сврстају уз Вашингтон. Слична ситуација је са ЕУ, али народи и њихове владе треба да разумеју да су искључиво они сами и њихова друштва одговорни за своју судбину и да морају да буду спремни да делују самостално и храбро, ако то буде потребно.