Како спречити даљи пад стандарда грађана

У наредном периоду стандард грађана биће у паду, јер већина радно способног становништва, а то је око 60 одсто њих, и даље има примања испод републичког просека који износи 83.781 динар. Будући да цене горива и струје иду нагоре, све то узроковаће и изостанак реалног раста зарада. Од тога, ипак, много већи проблем могао би да буде још само губитак радних места, али до тога, како сматра Бојан Станић, помоћник директора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, највероватније неће доћи у наредном периоду.

– Све зависи колико ће потрајати криза у Европи. Код нас не би требало да дође до стагнације у запошљавању или већег раста незапослености, осим ако рецесија не захвати и неке европске земље. Од пада стандарда нису заштићене ни остале земље, али код њих ипак није у питању проблем егзистенцијалне природе. Јер, рецимо, у Немачкој минимална цена рада износи око 12 евра, док је код нас 2,5 евра – подсећа Станић. Додаје да ће управо због тога немачко становништво много лакше пребродити актуелни инфлаторни притисак него грађани Србије.

– Наша земља може у наредних 12 месеци да спречи да стандард падне више него што треба, али и да одржи виталност привреде. Од тога ће зависити и сама стабилност државе. Јер, када погледате структуру буџета, много тога се приходује од пореза на ПДВ-е. Он чини око 45 процената свих буџетских прихода. Тај новац иде на отплату сервисирања дугова, дакле, камата и главница које се плаћају на годишњем нивоу. Само оптерећење буџета доводи до нових потреба за задуживањем по много вишим каматним стопама које су сада актуелне, што даље оптерећује државу, а самим тим се смањује простор за социјалне мере – објашњава Станић.

Додаје да за обичног становника, посебно за оног који има испод просечна примања, раст БДП-а не представља много.

– Нама је потребно око три-четири године да бисмо имали три одсто привредног раста и да би стандард почео знатно да се мења, набоље. Зашто је онда битан стандард становништва? Због негативног демографског тренда. Србија је у демографској кризи, а да би она почела да се решава потребно је да знатно одскочи стандард – наводи он. Признаје да, ипак, када говоримо о „нестајању” нашег становништва често се чује да нам је природни прираштај мали.

– Истина је ипак да се природни прираштај у Србији налази на нивоу Немачке или Руске Федерације. Наш проблем није само прираштај, већ и то што нисмо могли кроз механички прилив становништва да обезбедимо то да мање људи одлази у иностранство, а да се део њих враћа у Србију. Стандард становништва и квалитет живота није нам на нивоу да би живот овде био атрактиван. Да би се то променило потребно је да повећамо зараде, екологију, владавину права и све што утиче на квалитет живота – набраја Станић.

Српској привреди се често замера да су јој профити већи од пораста зарада. Као пример да од економског развоја највише користи имају најпре привредници, па држава, па тек онда обичан човек, то јест радник, Станић наводи Словачку, државу која је сличних карактеристика по територији и демографији са Србијом.

– Словачка бележи 270 процената већи извоз од српског. БДП по глави становника јој је око 125 одсто већи него у Србији, а бруто зарада није већа ни целих 50 процената у односу на такву плату у Србији – напомиње Станић. Подсећа да се и тамо, као и код нас, највише профита ствара у привреди.

– Сходно томе и наша држава највише из тога треба да црпи средства за свој буџет, што ће касније да улаже у развојну политику којом ће утицати на бенефите и оних најугроженијих, са испод просечним примањима – сматра Станић. Решење не види у порасту зарада изнад могућности привреде, јер то, како каже, само може да доведе до краткорочног ефекта на становништво, а у дужем року може да направи већи проблеме, посебно микро и малим компанијама чија би ликвидност била доведена у питање.