Иму­ни­тет се сти­че на пи­ја­ци, не у апо­те­ци

Ор­ди­на­ци­је ле­ка­ра ових да­на су пу­не па­ци­је­на­та ко­ји се жа­ле на бо­ло­ве у гр­лу, ма­лак­са­лост, цу­ре­ње се­кре­та из но­са, гла­во­бо­љу… Код не­ких љу­ди про­бле­ме су иза­зва­ле ре­спи­ра­тор­не ин­фек­ци­је, а код не­ких је реч о ко­ви­ду 19. Ипак, нај­ве­ћа му­ка је ка­ко у овом тре­нут­ку раз­ли­ко­ва­ти ко­ро­ну од дру­гих ин­фек­ци­ја ка­да се симп­то­ми пре­кла­па­ју?

Ка­ко ис­ти­че др Де­јан Жу­јо­вић, спе­ци­ја­ли­ста пне­у­моф­ти­зи­о­ло­ги­је и на­чел­ник Днев­не бол­ни­це Град­ског за­во­да за плућ­не бо­ле­сти и ту­бер­ку­ло­зу у Бе­о­гра­ду, симп­то­ми су, углав­ном, ја­ко слич­ни и кли­нич­ка сли­ка не мо­же да их ди­фе­рен­ци­ра. Од­го­вор ле­жи у те­сти­ра­њу сва­ког па­ци­јен­та са симп­то­ми­ма акут­не ре­спи­ра­тор­не ин­фек­ци­је, са по­себ­ним освр­том на па­ци­јен­те из ри­зич­них гру­па.

„До­са­да­шња ис­пи­ти­ва­ња по­твр­ђу­ју ефи­ка­сност бр­зих ан­ти­ген­ских те­сто­ва у де­тек­ци­ји но­ви­јих со­је­ва. Пре­по­ру­ка Рад­не гру­пе за по­сту­па­ње у усло­ви­ма пан­де­ми­је ко­ви­да 19 Ми­ни­стар­ства здра­вља је­сте да се код па­ци­је­на­та са не­га­тив­ним ан­ти­ген­ским те­стом из­вр­ши ПЦР те­сти­ра­ње. Ле­че­ње по­зи­тив­них па­ци­је­на­та се не раз­ли­ку­је од до­са­да­шњих пре­по­ру­ка, и за­ви­си од те­жи­не кли­нич­ке сли­ке. Ле­ка­ри и код ових па­ци­је­на­та мо­ра­ју да из­бе­га­ва­ју не­ра­ци­о­нал­но про­пи­си­ва­ње ан­ти­би­о­ти­ка”, сма­тра др Жу­јо­вић.

Је­сен и зи­ма су, тра­ди­ци­о­нал­но, пе­ри­о­ди ка­да мо­же­мо да оче­ку­је­мо по­раст уче­ста­ло­сти ре­спи­ра­тор­них ин­фек­ци­ја и њи­хо­вих симп­то­ма. Оне су је­дан од нај­че­шћих раз­ло­га ја­вља­ња ле­ка­ру при­мар­не здрав­стве­не за­шти­те, од­су­ства са по­сла, али и, на­жа­лост, не­ра­ци­о­нал­ног про­пи­си­ва­ња ан­ти­би­о­ти­ка. Ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да је нај­ма­ње 75 од­сто про­пи­са­них ан­ти­би­о­ти­ка из ових раз­ло­га код рад­но ак­тив­не по­пу­ла­ци­је не­ра­ци­о­нал­но про­пи­са­но, тј. без ва­ља­них ин­ди­ка­ци­ја. Нај­ве­ћи про­це­нат, а про­це­не струч­ња­ка иду и до 95 од­сто, је­су ин­фек­ци­је гор­њих и до­њих ре­спи­ра­тор­них пу­те­ва ви­ру­сног по­ре­кла.

„Нај­че­шћи ви­ру­сни иза­зи­ва­чи акут­ног брон­хи­ти­са код прет­ход­но здра­вих од­ра­слих осо­ба су ри­но­ви­рус, аде­но­ви­рус, ви­рус ин­флу­ен­це А и Б и па­ра­ин­флу­ен­це. Бак­те­ри­је су зна­чај­но ре­ђи узроч­ни­ци акут­ног брон­хи­ти­са, а нај­че­шћи иза­зи­ва­чи су Myco­pla­sma pne­u­mo­ni­ae, Strep­to­coc­cus pne­u­mo­ni­ae, Ha­e­mop­hi­lus in­flu­en­zae, Mo­ra­xel­la ca­ta­rr­ha­lis, i Bor­de­tel­la per­tus­sis. Струч­ња­ци ко­ји се ба­ве ле­че­њем акут­них ре­спи­ра­тор­них ин­фек­ци­ја не пре­по­ру­чу­ју ле­че­ње ових па­ци­је­на­та ан­ти­би­о­ти­ци­ма. Ме­ђу­тим, то не ва­жи за осо­бе код ко­јих по­сто­ји ви­сок ри­зик од раз­во­ја ком­пли­ка­ци­ја. То под­ра­зу­ме­ва ста­ри­је од 65 го­ди­на са два или ви­ше на­ве­де­на ста­ња, или ста­ри­је од 80 го­ди­на са нај­ма­ње јед­ним на­ве­де­ним ста­њем, оне ко­ји су би­ли хо­спи­та­ли­зо­ва­ни у прет­ход­ној го­ди­ни, па­ци­јен­ти са кон­ге­стив­ном ср­ча­ном ин­су­фи­ци­јен­ци­јом, ди­ја­бе­те­сом, акут­ном упо­тре­бом си­стем­ских кор­ти­ко­сте­ро­и­да”, на­гла­ша­ва др Жу­јо­вић.

Наш са­го­вор­ник ка­же да па­ци­јент мо­ра да раз­у­ме да бо­ја на­зал­ног се­кре­та, или ис­ка­шља­ног шлај­ма не де­фи­ни­ше узроч­ни­ка. Ре­зул­та­ти ПЦР ис­тра­жи­ва­ња ју­жно­ко­реј­ских ле­ка­ра мо­гу до­не­кле по­мо­ћи. Они су до­шли до за­кључ­ка да ако се пр­ви симп­то­ми ја­вља­ју у гор­њим ди­сај­ним пу­те­ви­ма, са се­кре­ци­јом из но­са, гу­шо­бо­љом или про­му­кло­шћу, а по­том се „спу­сте” на плу­ћа, углав­ном је реч о ви­ру­сним узроч­ни­ци­ма. Бак­те­ри­је су би­ле че­шћи узроч­ни­ци акут­не ре­спи­ра­тор­не ин­фек­ци­је код па­ци­је­на­та са ини­ци­јал­ним симп­то­ми­ма у до­њим ре­спи­ра­тор­ним пу­те­ви­ма. У овом пе­ри­о­ду има­мо, пре­ма из­ве­шта­ји­ма, и по­раст уче­ста­ло­сти па­ци­је­на­та са ко­вид 19 ин­фек­ци­јом. Ак­ту­ел­на ва­ри­јан­та ви­ру­са ко­ро­на, ЕГ.5, по­пу­лар­но на­зван ерис, не пред­ста­вља ве­ли­ку опа­сност по јав­но здра­вље, пре­ма ми­шље­њу СЗО, али је у САД од­го­во­ран за по­раст бро­ја хо­спи­та­ли­зо­ва­них па­ци­је­на­та пре­ма из­ве­шта­ји­ма Цен­тра за кон­тро­лу бо­ле­сти.

„Ле­ка­ри у овом пе­ри­од мо­гу да оче­ку­ју и че­шћа ја­вља­ња осо­ба са симп­то­ми­ма гри­па. Ова акут­на ви­ру­сна ин­фек­ци­ја се, за­хва­љу­ју­ћи кли­нич­кој сли­ци, лак­ше пре­по­зна­је у ор­ди­на­ци­ји. Мо­гу­ће пре­кла­па­ње гри­па и ко­ви­да се нај­лак­ше ис­кљу­чу­је те­сти­ра­њем па­ци­јен­та на ко­вид ин­фек­ци­ју”, по­ја­шња­ва наш са­го­вор­ник.

Ка­ко се за­шти­ти од акут­них ре­спи­ра­тор­них ин­фек­ци­ја?

„Нај­пре мо­ра­мо да схва­ти­мо да су оне оче­ки­ва­на по­ја­ва у на­шим жи­во­ти­ма. Сво­јим по­ступ­ци­ма мо­же­мо са­мо да ути­че­мо на те­жи­ну њи­хо­вих симп­то­ма. Осо­бе ко­је ак­тив­но пу­ше мо­гу да оче­ку­ју њи­хо­ву че­шћу по­ја­ву и зна­чај­но ду­жи пе­ри­од са симп­то­ми­ма од не­пу­ша­ча. Вак­ци­не су и да­ље ефи­ка­сно сред­ство за­шти­те. Њи­хо­вом при­ме­ном мо­же­мо да ре­ду­ку­је­мо уче­ста­лост по­је­ди­них ре­спи­ра­тор­них ин­фек­ци­ја, по­пут гри­па, стреп­то­кок­них ин­фек­ци­ја или ко­ви­да. По­себ­но на­гла­ша­вам ва­жност њи­хо­ве при­ме­не код па­ци­је­на­та ста­ри­јих од 65 го­ди­на са хро­нич­ним обо­ље­њи­ма. Док је у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји ви­ше од 70 од­сто ста­ри­јих од 65 го­ди­на вак­ци­ни­са­но пне­у­мо­кок­ном по­ли­са­ха­рид­ном вак­ци­ном, код нас, иако је та вак­ци­на до­ступ­на у до­мо­ви­ма здра­вља, про­це­нат вак­ци­ни­са­них је на ни­воу ста­ти­стич­ке гре­шке. Пне­у­мо­кок­на, као и вак­ци­на про­тив гри­па, зна­чај­но сма­њу­ју ве­ро­ват­но­ћу раз­во­ја те­шких кли­нич­ких сли­ка или смрт­ног ис­хо­да код па­ци­је­на­та са хро­нич­ним обо­ље­њи­ма. Вак­ци­на про­тив ко­ро­не је, упр­кос не­ве­ро­ват­но агре­сив­ној ан­ти­кам­па­њи, по­твр­ди­ла сво­ју ефи­ка­сност у ре­дук­ци­ји уче­ста­ло­сти смрт­них ис­хо­да у на­шим бол­ни­ца­ма. Пре­по­ру­ке за ње­ну при­ме­ну, по­себ­но у осе­тљи­вим гру­па­ма, и да­ље ва­же”, ис­ти­че др Жу­јо­вић.

Гра­ђа­не нај­ви­ше за­ни­ма ка­ко у овом тре­нут­ку мо­гу да оја­ча­ју свој иму­ни­тет, али др Жу­јо­вић ка­же да не­ма ма­гич­не та­бле­те.

„Наш иму­ни си­стем ће би­ти ефи­ка­сан оно­ли­ко ко­ли­ко му ми до­пу­шта­мо. Сво­јим сти­лом жи­вље­ња, ис­хра­ном, ве­дри­ном ду­ха. Уче­ста­лост ре­спи­ра­тор­них ин­фек­ци­ја мо­же­те да ре­ду­ку­ју­те ре­дов­ним одр­жа­ва­њем хи­ги­је­не – пра­њем ру­ку, као и уко­ли­ко до­вољ­но и ква­ли­тет­но спа­ва­те, ре­дов­но и пра­вил­но се хра­ни­те. Иму­ни­тет се сти­че на пи­ја­ци, не у апо­те­ци. Би­ће­те от­пор­ни­ји и уко­ли­ко сте ре­дов­но фи­зич­ки ак­тив­ни. За то вам ни­су по­треб­ни спе­ци­јал­ни усло­ви, до­вољ­но је да сва­ко­га да­на хо­да­те до­вољ­но. Да би ваш ре­спи­ра­тор­ни си­стем био спо­соб­ни­ји да се од­бра­ни од ви­ру­са или бак­те­ри­ја по­тре­бан је и чист ва­здух. Уко­ли­ко сте из­ло­же­ни за­га­ђе­ном ва­зду­ху ве­ћи део го­ди­не, не оче­куј­те дуг и здрав жи­вот. Ваш иму­ни­тет од­ре­ђу­је и ста­ње ва­шег ду­ха. Уко­ли­ко сте че­сто упла­ше­ни, за­бри­ну­ти, без­вољ­ни или под стре­сом, оче­куј­те и сла­би­ји иму­ни­тет. А то не мо­же да се ком­пен­зу­је бе­со­муч­ном при­ме­ном ску­пих су­пле­ме­на­та”, упо­зо­ра­ва др Жу­јо­вић и до­да­је да је нај­ва­жни­је да се схва­ти да акут­не ре­спи­ра­тор­не ин­фек­ци­је не зах­те­ва­ју не­ки по­се­бан трет­ман већ, стр­пље­ње.