ЕУ и САД понижени, Јермени у страху од руске одмазде

Док држава и цивилно друштво покушавају да интегришу званично више од 100.000 избеглих Јермена из Нагорно-Карабаха, њихове очи са страхом су упрте у Азербејџан зато што би, сматрају, председник Илхам Алијев могао да има и неке даље војне циљеве.

Конкретно, он би да формира транспортне руте преко јерменске територије до ексклаве Нахичеван, пренео је Дојче Веле.

Осим тога, граница између Јерменије и Азербејџана мора бити разјашњена.

Иако су преговори у току од прекида ватре у новембру 2020. године, азербејџанске јединице су већ неколико пута нападале јерменску територију, а заузеле су и стратешки важне висове у планинском пограничном подручју.

На најјужнијој тачки између Азербејџана и Нахичевана, јерменска област између широка је мање од 30 километара.

Пропаганда из Бакуа стално промовише да Азербејџан има право на југ Јерменије или чак на читаву земљу.

Експерти у Јеревану, попут Ерика Хакопијана, описују Алијева као оштроумног играча који је знао како да искористи војне и стратешке предности Азербејџана.

Међутим, након заузимања Нагорно-Карабаха, постоји могућност и да ће се он превише заиграти, наводи Дојче Веле.

Насилно протеривање Јермена у овом тренутку изненадило је многе, пошто је њихово руководство претходно кренуло ка влади у Бакуу.

Осим тога, Алијев је лично обећао представницима САД и Европске уније да неће предузимати војне акције против становништва Нагорно-Карабаха.

САД и ЕУ понижени

Бивши министар спољних послова Јерменије, Зохраб Мнацаканијан, то што је урадио Алијев види као понижење за САД и ЕУ.

Председник Азербејџана тактизира тако што постепено шаље своје снаге у Нагорно-Карабах или Јерменију и чека међународне реакције пре него што даље напредује, оцењује Мнацаканијан.

Алијев је на пречац отказао дуго планирани састанак с јерменским премијером Николом Пашињаном, који је требало да се одржи у присуству председника Савета ЕУ Шарла Мишела, француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Олафа Шолца овог четвртка на самиту Европске политичке заједнице у Гранади, у Шпанији.

То показује да он сада нипошто није спремнији на компромис, већ поставља нове услове.

Прети и Русија

Хакопијан, Мнацакањан и многи други сматрају да је њихова земља сада упућена сама на себе, и да јој такође прети и њен савезник, Русија.

Пошто је председник Владимир Путин више пута дао предност Азербејџану, јерменско руководство сада скреће фокус на друге државе - и очекује одмазду Москве.

У очекивању поскупљења гаса, размишља се о томе колико ће привреда бити погођена и да ли дрва могу да буде замена за грејање ове зиме.

Не може се, сматрају, искључити ни могућност државног удара или покушаја атентата на председника Пашињана.

Упркос или баш због претњи по државност Јерменије, на многим местима осећа се одлучност.

Јерменија већ сада има већи БДП по глави становника од Азербејџана, каже Хакопијан.

Као диктаторска држава са извозним производима као што су нафта и гас, Азербејџан ће, сматра он, неминовно ослабити ако ти ресурси у догледној будућности нестану.

Јерменија да се наоружа

Јерменски новинар Рафи Елиот сматра да би његова земља требало да се наоружа, јер би то Азербејџан одвратило од напада.

То би се, додаје, постигло војном сарадњом са Индијом и Чешком, чији су системи наоружања засновани на совјетским моделима - уз војну сарадњу коју је Француска обећала овог уторка, за шта остаје да се види шта то тачно подразумева.