Дуг пут до „болница са звездицама”

Одговор на питање који је дом здравља најбољи, или која болница због смештаја и најстручнијих лекара заслужује „пет звездица”, грађани Србије ће сачекати, али процес вредновања и рангирања здравствених установа, ипак, је започет. За прве дане октобра заказан је почетак рада Агенције за акредитацију (чим уредба прође на Влади Србије), а прошле недеље 17 здравствених установа у Србији добило је прве сертификате о акредитацији.

– Први издати сертификати о акредитацијама не значе да је почело рангирање здравствених установа, већ да смо почели да успостављамо систем стандардизације здравствених услуга које се грађанима пружају. У оквиру пилот пројекта који је финансиран из кредита Светске банке 20 установа – 16 домова здравља и четири болнице имали су годину дана да уведу одређене стандарде у рад и да почну да их примењују. Услове за добијање сертификата испунило је 17 установа – каже доцент др Невена Карановић, државни секретар Министарства здравља.

Многи грађани желе да се најзад и у Србији објективно одреди, али и објави које су клинике, на пример, најбоље за срце, или који центар је најбољи за рехабилитацију после шлога. До рангирања ће, како најављује докторка Карановић, доћи једног дана, али у овом часу о томе је још рано говорити. Рангирање може да буде и резултат започетог процеса, ако тржиште одређује која ће болница имати предност, односно коју ће болницу изабрати већи број осигуравајућих друштава и пацијената.

Докторка Карановић каже да је у Србији у овом часу почела базична акредитација, са циљем да се у све наше установе уведу медицинске процедуре по одређеним стандардима.

Током претходних годину дана у 20 установа – 16 домова здравља и четири болнице (у Краљеву, Ваљеву, Зрењанину и Врању), утврђени су стандарди, који су прецизирали на стотине детаља: од тренутка када пацијент уђе у болницу или дом здравља до тренутка када је дошло време за рехабилитацију и повратак кући. Установе које су изабране да учествују у пилот пројекту нису добиле задатак само да формулишу процедуре него и да их спроведу. Стандарди су уведени у девет области: лечење, операциона сала, служба ургентне медицине, људски ресурси, управљање информацијама, животна средина, руковођење и менаџмент.

– Врло смо задовољни обављеним послом, јер крајњи циљ је био да се успоставе писане процедуре тј. стандарди који воде ка побољшању сигурности пацијента. Да здравствена услуга коју пацијент добије у једној установи буде најефикаснија: да на време буде примљен, да се дијагноза постави благовремено, да лечење започне што пре…Од 20 установа, 17 је испунило најмање 61 од 100 бодова и добило сертификат. Болнице у Зрењанину и Врању и један дом здравља нису добили сертификат, али то не треба да буде схваћено као казна, већ као подстрек за следећи круг акредитација – објашњава др Невена Карановић.

Болница у Зрењанину није испунила прописане стандарде, јер нема ургентну службу, болница у Врању из објективних разлога није успела да заврши адаптацију и реконструкцију објекта, а Дом здравља у Крагујевцу треба да отклони „ситне” недостатке.

За сада акредитација је добровољна, али наша саговорница претпоставља да би за пет година могла да постане обавезни процес. Докторка Карановић додаје да међу менаџментом здравствених установа постоји велика заинтересованост за унапређење квалитета и за добијање сертификата.

Свака здравствена установа може да се јави и да учествује у наредном кругу. Акредитација се, планирано је, обавља сваке треће године, а правило је да у току једне године, контрола стиже два пута у ненајављене посете да провери колико се писане процедуре стриктно спроводе. Ако се утврде недостаци, акредитација се неће одузимати уколико се за четири месеца недостаци отклоне, а у противном се одузимају.

Иначе, занимљиво је да запослени после годину дана од формулисања и спровођења усвојених стандарда сами себе оцењују. Након тога оно што је постигнуто, проверавају спољашњи, односно екстерни оцењивачи, независно од самопроцењивања. За добијање акредитације пресудна је, ипак, одлука спољашних ревизора.